Учитељ
682 Књижевни преглед
Ра БЕ ипеконко оболи 1 итапји! тисауоз; Код десе, фгеђа пауедепи Коси Мисауо дете, зуак! годне 1 уазрнас да ргосна 1 ргоша. Кпјга се зуакоте Копзпо розшан. Ргеуод је јазап 1 Јак а С бапје.
%#. С. Ст
Вељко Љ. Рамадановић: Лаура Бриџман. Историја живота
и васпитања једне слепо-глувонеме девојке. Земун, 1933 г. Цена 15 динара.
Слепоглувонема Лаура Бриџман, као и њена по судбини млађа сестра Јелена Келер, пружа интересантан пример могућности васпитања. Лишена два најглавнија чула: вида и слуха, немајући способност говора, уз то са врло слабо развијеним чулима за мирис и укус, она успева помоћу свога учитеља доктора Ховеа не само да стекње претставе о спољашњем свету и достигне известан ступањ образовања, него да развије моралне појмове и осећања. Иако по својим духовним способностима и ширином образовања знатно изостаје иза своје, по судбини, другарице Јелене Келер, ипак цео њен живот, развитак њених претстава и емоција, њен темперамент и њене тежње морају у знатној мери интересовати психологе и педагоге. Не мање је интересантан начин и пут, којим је она дошла до свога образовања и васпитања.
Рођена са свима здравим чулима, Лаура се на крају друге године разболи од шарлаха, који је лиши вида и слуха. После је као последица немости дошао губитак говора. Њено прво детињство претставља једну мучну и болну историју. Њен учитељ, доктор Хове, вели: „Какав је био њен положај у то доба! Њу је обавијао. мрак и гробна тишина. Она није могла видети осмејак своје мајке који би изазвао осмејак на њеном лицу, нити је чула глас свога оца, како би и сама научила да подражава звуке. Браћа и сестре су за њу биле фигуре, које је могла само да опипа и њих је од осталих ствари у кући разликовала само по топлоти и способности за кретање. Од мачке или пса, ни по томе их није могла разликовати“. у
И таква једна душевно и телесно осакаћена људска особа. научила је доцније да шије и плете, да студира географију и историју, астрономију и филозофију!
Г. Рамадановић нам у овој књизи опширно износи чињенице, које су играле главну улогу у васпитању ове глувонемослепе особе. Ту су изнети многи њени доживљаји, запажања. Све је то зацело од великог интереса не само за наставнике дефектне деце, који ће још овде наћи и много корисних ствари за своју наставу и васпитну праксу, него и за професоре и учитеље нормалних ђака. Најзад овај класичан пример о могућности васпитања, који је у овом делу изнесен, може нама васпитачима бити велики. потстрек и охрабрење да истрајемо на овом деликатном, али и захвалном послу!
Стога ову књигу г. Рамадановића топло препоручујемо!
Миодраг В. Матић
саме