Учитељ

Л 1

Миа вереваћ, УЧИТЕЉ ЏАТЕЈ

РЕРВАДОЗКЕ !|М 2МАМ5ТМЕМ! 6157 ОКТОМВАВ 1933 ВЕОДСКАРОР 14 (48) 600. ВЕ. 2 ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА

УРЕДНИК РАДИША СТЕФАНОВИЋ, УЧИТЕЉ

Савремена почетна настава"

За развитак савремене почетне наставе умногом су били пресудни приговори који се чине школи у почетку 20 века. У њима се јасно оцртава однос ове наставе према настави која јој је претходила, а у њима се несумњиво крије и њена прва основа. Ове околности су од таквог значаја, да је излагање о савременој почетној настави најбоље отпочети баш с овим приговорима.

У почетку нашег века школи се, пре свега, замера да сувише рано почиње са редовном наставом и да сувише цени знање. Њој се даље приговара да сувише брзо иде напред и да више иде у ширину него у дубину. Нарочито јој се са жестином упућују прекори да наставу своди искључиво на речи, да за духовно образовање искоришћује само говор и чуло вида, а да чуло пипања, а нарочито руку, који су толико важни за схватање ствари, оставља незапослене итд.

Све ове мане имају свој корен, каже се, у једној основвој заблуди. Прецењују се читање и писање. Ове вештине су само средство, а не циљ или самосталне вредности. Промена је неопходна. Тако још Рајн и Циглер налазе да прва ашколска година мора да има више у виду нагоне дечје душе за кретањем, забавом и подражавањем. Честом променом занимања и игром школа мора да изиђе деци више у сусрет. Читање и писање треба, стога, оставити за крај друге школске године. Са извесне стране исто се тражи и за религијску наставу.

Резултат свих ових приговора и напомена је обиље реформних предлога. Као најзначајнији за даљи развитак почетне наставе, дакле за њен развитак у првој четврти 20 века, могу се, ипак, означити:

1) Предлози заступника педагогике засноване на појму „личности;

> Предавање одржано на збору учитеља Трећег школског среза у Беостраду 21 јуна ове године.