Учитељ

Савремена почетна настава 177

нути дасга је наш учитељ Јован Петровић препоручивао у „Учитељу“ (1899) много раније него што је разрађен на страни, што нашем учитељству свакако може служити само на част. Сливање гласова у нове целине (тзв. зглашавање) обрађује се у духу Лангеове вокализационе методе. Прелазећи на гласове, Ланге, настоји да их дечјом помоћу обележи разним именима према природи њиховог изговора. 3 тако постаје зујач, р котрљач, п дувач итд. Деци се поставља захтев: зуј ми а! (за); котрљај о (ро); дувај и! (пи) итд. Ланге верује да је оваквим вокализирањем сугласника уклонио полугласове, који се по његовом уверењу чују кад се лагано зглашава на уобичајен начин: м а. Ови полугласови настају, по њему, због тога што се при досадашњем поступку уста лагано подешавају за прелаз од једног гласа на други. „Савршену методу“ за учење читања имамо тек онда, каже он, кад онемогућимо произвођење ових полугласова, „кад се, дакле, онемогући изоловање појединих гласова“. У именовању гласова претходио је већ Круг. С радошћу ваља поздравити случај, кад деца сама нађу име кога гласа, и човек се мора зачудити, вели Ланге, кад види колико је оно понекад згодно. Немачки учитељи иначе радо употребљавају и слике гласова, којих ми, на жалост, немамо.

ћ) Читање и писање

Једнодушних гледишта на наставу читања и писања данас још нема. То се чак може утврдити и по неким наставним плановима. Пруско Руководство за израду наставних планова изреком оставља „настојањима да се на овим областима потраже нови путеви утолико слободу, колико се може сјединити «с нужношћу да се осигура јединство наставног поступка за поједине школе или за школе у истом месту.“ Досад су писање и читање обрађивани заједно и код методе упоредног читања и писања, као и код методе нормалних речи и других поступака. Ово је везивање изгледало сасвим разумљиво и природно, нарочито пак стога, што су притом били подједнако запослени и органи за говор, и ухо, и око, као и рука, и што су сви у исто време усавршавани. У највећем броју школа, и код нас и на страни, чврсто се чува ово унутрашње спајање учења писања и читања. Но, баш код неких заступника укупне наставе осећа се јака тежња за одвајањем ових предмета. Они се, по њиховом уверењу, битно разликују. Настава писања је много тежа и има своје законе. Стога је за препоруку да се задаци не сједињују; одвојени они ће се лакше савладати. Брауне и Кае почињу, на пр., с читањем у другом полгођу, и углавном се држе Ветекампа (в. горе под 3). Они почињу с великим „латинским штампаним (антиква) словима. Посао свршавају за 2 месеца. Притом се, као Ветекамп, служе сандучићем за чи-

Учитељ : 12