Учитељ

184" Душан Ј. Јовановић

у рукама и дували2 (Није!). Па шта је ово онда» |Показујем на насликану млечикуј. (То је слика млечикина). Пазите сад, а шта је то кад ја овако мажем: „млечика“2 (То је реч). Како разликујемо реч од слике» (Без одговора). Ево, ја ћу вам рећи: реч можемо да кажемо и чујемо, а слику само видимо... Хајде, понови ми ти, како разликујемо реч од слике! (Деца понављају). Хајде, сад цртајте млечику! Шта ће бити то што ћете нацртати» (Слика). Кажите ми сад реч за ту слику! (Деца изговарају: „млечика“).

Деца цртају. [В. горе под |].

Из учионице деца излазе певајући песмицу: „Лептирићу, шаренићу...“

5. Општи осврт

Своја излагања о савременој почетној настави завршићемо овим закључцима:

1) Све новије тежње у васпитању школских почетника, уколико су већ стекле право на живот, сједињују се, несумњиво, у укупној настави. У њој се већ на први поглед могу открити тежње заступника педагогике засноване на појму личности (поштовање дечје личности, пригодна настава итд.). Она се, затим, подједнако обзире и на значај игре и уметности, и на значај рада, као и на захтеве модерне педагогике и дечје психологије.

2) Укупна настава је природна. Она се прилагођава у највишој мери захтевима развића шестогодишњег детета. До свог ступања у школу дете је схватало околни свет природно идући напред, а не делећи га на разне чулне и мислене активности: на форму, говор, ручни рад итд.; преведено на школски језик: оно је учило доживљавајући у својој околини разна искуства о стварима и догађајима не делећи их по угледу на школу на поједине области, на школске предмете. Упут за учење не може, дакле, у ово доба дечјег развића давати градиво него душа дететова.

3) Дете има нагон да дође у додир са стварима и радњама из своје околине. Дечјим духом, дечјим мишљењем владају ствари и догађаји из дечје непосредне околине. Стога искуства и доживљаји о овим предметима и радњама морају стајати у средишту наставе.

4) Тиме што укупна настава везује органски, тј. изнутра грађу из раније издвојених школских предмета, она потпомаже интерес и утиче на уштеду у времену. Она је својом већом разноликошћу и наслањањем на дечји доживљај при наставном раду изишла у највећој мери на сусрет не само дечјем интересу већ у подједнакој мери задовољава и законе дечје пажње. Она помаже уопште и јединство свести, пошто се појављује као најстрожија концентрација градива.

ј 3