Учитељ

186 Јован Милошевић

њихове фантазије, без назначења аутора, остављајући читаоцу да реши коме малишану која фантазија припада.

„Та два малишана, браћа, (с којима сам живео у истој кући) васпитавала су се у потпуно истим условима, међутим, они се међусобно потпуно разликују по карактерима и личним особинама. Миша је дечко од 6 год., хармонично развијен и физички и духовно. Напредан, румен, светла изгледа, показивао је подједнако развиће и духовних и физичких способности. Љубак, срдачан и пун несташлука. Нежан, некад сањалица, живахан је и насмејан. Његов старији брат, Бора, блед је, с црним колутовима испод очију, испољава нарочиту упорност, „нервност“ и раздражљивост. Вређају га шале и одраслих и његових вршњака и увек је готов на раскид. Али захваљујући добром васпитању, Бора је ипак углавном дисциплинован и често уме да се уздржи у својој претераној упорности.

Сад ћемо навести фантазије ове деце скупљене по методи слободних задатака, остављајући читаоцу да сам суди коме која припада. Нека само то докаже очигледну истину да се у фантазији огледа емоционални живот личности.

1. — Било једно дете. Оно је много волело да шета и нарочито је волело да се шлича. Једанпут оно се шличало до мркле ноћи. Када је дошло кући, њега су родитељи тукли. Тада се дечко наљутио и побегао од куће. Дечко је пошао возом у Кијев. Али је на путу сазнао да воз иде у рат. Дечко се брзо сишао с воза у Бахмачу и отишао другим возом у Кијев. Пошто је он шетао, шетао, шетао. Родитељи су га тражили, тражили, па су пошли у Кијев. Дечко је повео своје родитеље у стражару а тамо су их разбојници убили. Тада су дечка ухватили и зато су га убили.

2. — Били деда и баба. Они нису имали деце. Онда шта ће» Пођу у шуму и направе дете од снега. Изашло сунце, снег се растопио, а дете је искочило. Дечко се играо у шуми. Наједанпут га нападну вуци, дечко је узео штап и отерао их. Вуци су почели да урличу. Дечко је бацио штап да затвори уши. Тада су га вуци опет напали. Дечко је дохватио штап и убио вукове. Тада је дошао лав, велики, леп, леп. Дечко се играо с њим и они се много заволе. Дечко је пошао с лавом у град, а тамо су људи напали тог лава. Дечка је било стид и он стане напред (дете избацује напред руке и ноге и показује позу детета које штити лава) и тако је одбранио лава. После је пошао с њим кући, дао му је пива, да је по брковима текло, а у уста није ушло.

Као што је речено, деца се васпитавају под истим условима, читају и слушају исте приче, али свако изабира одатле оне слике које одговарају његовој емоционалној природи. Дете модификује и комбинује те слике на свој начин. При репродуковању и подражавању увек констатујемо непромењено дејство — изборног принципа.“

| | |