Учитељ

192 Јован Милошевић

ТОША, 8 год. 1 мес, 1 Три мачкице

Биле су три мачкице и оне су биле врло добре. Волеле су се међу собом. Једанпут су стајале две ципеле, и две веће мачкице су ушле у те ципеле, али једна није могла, она је молила да и њу пусте унутра, али није било места, зато се она наљутила и отишла и казала мајци. Мама ових мачкица их је казнила и није им дала да једу. А та мачкица је добила њихов део јела и смела је да се игра с ципелама (оне нису имале права). А оне мачкице су остале без ручка па им је било тешко.

2 Три друга

Једанпут су се наше мачкице попеле на прозор а знале су да око прозора има драгољуба а њима се драгољуб много допадао. Чим су виделе славуја и он је тако лепо певао. Оне нису волеле да излазе на улицу, само је једна волела, али су биле нераздвојне (ја сам казао да су то три друга па треба доказати њихово другарство) и хтеле су све три да изађу и да гледају славуја (најпре је казао „да ухвате“, али се одмах поправио), али је било стакло и нису могле да изађу. Све су се много наљутиле и молиле су да им отворе прозор да гледају славуја. Када су им отворили и када су изашле, одмах је славуј одлетео. Мачићи су се много наљутили па чак нису хтели ништа ни да једу после тога па нису хтели ни мишеве да лове.

И овде, у првој фантазији, видимо као и у ранијем случају, да неравномерна подела ципела изазива, мада нешто друкчије, исти емоционални комплекс беспомоћности. „Две веће мачкице су ушле у ципеле а једна није могла“. За разлику од раније, овде немоћ триумфује. Слаба мачка не напреже своје снаге као у прошлој фантазији, не чини никакав покушај самопомоћи. Свака је тежња према сопственом напору парализована склоношћу да се искористи туђа помоћ. Упочетку неумешна мачка моли да је пусте унутра. Када се то показало као немогуће „она се наљутила и пошла је да каже мајци“. На крају јаче мачке су биле строго кажњене, а она неумешна и беспомоћна триумфује. Отсуство самосталности, млитавост, беспомоћност, потреба за туђом помоћи, безобзирно самољубље, недовољно развијено социјално осећање то су карактерне црте које се огледају у фантазији емоционално-вољне личности овог детета.

У другој фантазији видимо исту слабост и беспомоћност. „Наше мачкице нису волеле да излазе на улицу.“ Али је овде карактеристична убачена тенденциозност „доказивања другарства“. Било је стакло и није се могло изаћи. Свака препрека изазива место напора пасивно огорчење. „Оне су се много наљутиле и молиле су да им отворе прозор“ — туђа помоћ. Опет са млитавошћу везано осећање недостижности „славуј је одлетео“. То изазива огорчење.

После анализе фантазија добијени су од васпитачице ови подаци. Дечко је јединац у интелигентних родитеља. Физички слаб, он унеколико заостаје за својим друговима. Карак-