Учитељ

Облак — киша 281

лепи и топли, само је у јутру и у вече било хладније). Какво је време већ неколико дана» (Облачно, пада киша по цео дан). Ко је гледао у облак» На шта вам је личио» (Као дим да иде). Како је изгледао тај дим» (Неки пут је изгледао црн, као кад се упали димњак). Одакле обично иде дим> (Из димњака, ватре). Је ли облак дим из димњака или ватре> (Није).

Сад ћемо учити како су постали облаци и киша.

Да ли сте видели какав дим, али да не иде из димњака или ватре Промислите, то сте могли у кући видети. (Деца размишљају, сете се — весело — „Јесмо“). Кад и где» (У кујни кад лонац са водом или супом ври, види се како неки као бели дим иде горе). Шта мислите, да ли је то дим» (Није). Сад ћете видети шта је то. — Наставник упали шпиритус, напуни лонче с водом, али лонче без поклопца. Претходно покаже деци, да је лонче пуно воде и да је вода хладна, затим стави лонче на шниритус и пита децу: Видите ли сад какав дим, кад је вода још хладна» (Не). Вода се загрева, ври... и весели гласови дечији повичу: „Ено дима, све већи, бели се“... Како зовемо овај дим> (Пара). Од чега је он постао» (Од воде кад се загреје). Па како можемо назвати ову пару» (Водена пара). Како постаје водена пара» (Водена пара постаје кад се вода загрева). Ја ћу вам то написати на табли: 1 Водена пара постаје кад се вода загрева.

Сад, децо, нека вода ври и даље, а ми ћемо се мало разговарати о воденој пари. Где се још може видети водена пара» Да ли сте зими, неки пут приметили, да кад говорите из уста вам иде некаква пара» (Јесмо, јесмо). Каква је то пара2 (То је водена пара која из уста излази). А каква је та пара из уста» Пробајте на својој руци. (Топла). Нека изађе једна да види, је ли и ова пара топла! (Дете прилази и у присуству наставника меће руку изнад паре. „Јао, пече“! Дакле и она је топла. Кад сте неки пут скидали поклопац с врелог лонца шта сте осетили (Да нешто врело излази). А шта је тор (И то је водена пара).

У том се шпиритус угасио. Наставник прилази и гледа у лонче чудећи се. Ходите децо, да видите, шта је било с водом у лончету!» (Много мање воде него што је било. Скоро два прста мање воде). Ко је то просуо» Да ли је која од вас већ то раније неки пут приметила (Моја мама заборавила лонче од кафе на ватри и у њему је било пуно воде. Кад се доцније сетила, остало је само мало на дну). Шта је мама тада реклар (Уврило лонче). Шта је то уврлиор (Вода у лончету). Друга прича: „Моја мама кад год кува супу налије пун лонац воде, а после остане скоро половина“. Да ли је то мама просулар (Није). =

Да видимо зашто је то било. Шта је било, кад је вода врила у лончетуг (Претварала се у пару). Да, децо, то се каже