Учитељ

Француска забавишта, 547

Прво место сад заузимају: цртање, моделовање, ритмичка вежбања, музика и уопште све оно што има за циљ естетичко васпитање и образовање. Јер по схватању француских забавиља, естетичко образовање треба да дође пре апстрактног интелектуалног образовања.

Цртање се више не сматра само као дистракција при чему се задовољава дечји инстикт, већ као једно одлично средство интелектуалне културе. Напушта се стара пракса ди забавиља забрањује деци да цртају што хоће и како хоће и, док се раније цртало само с прегледа, данас се увелико фаворизира спонтани изражај детета. Успеси постигнути у том погледу задивљују и најобавештеније и највештије васпитаче и практичаре. Сем тога, напредније француске забавиље су недавно извршила нарочита испитивања према радовима и упутствима Гмадиећ-а (на дечјем цртању) и том приликом утврдиле су многе особине дечје психе, које је дечја психологија само. наслућивала. Оне су мишљења да, иако пртање не може свестртно открити дечји карактер, ипак не треба се ниједан васпитач лишити тог средства за упознавање својих васпитника.

Ручни рад се предаје у франц. забавиштима од самог њиховог постанка, али је у последње време и он претрпео реформу. Адаптиран дечјем узрасту сада он до максимума помаже природни развитак свих дечјих способности а нарочито сензоријалних и моторних. Увидело се, да рђав укус и одвратност код поједине деце не долазе само од невештих прстију и слабих очију. И зато не требе пропустити ниједну прилику да се деци не дају задаци из којих ће она извући ма какву лекцију из естетике.“

Ритмици и музици поклања се посебна пажња. То је потпуно разумљиво кад се стало на гледиште да у забавишту прво место заузима све оно, што ставља дете у покрет и што омогућује развитак свега онога у њему што карактерише његово доба. Тај је покрет добио и званично обележје у Француској оснивањем отсека за физичко васпитање при министарсву просвете. За правилно схватање и ширење ритмичких вежбања много је допринела школа у Долкрозу која св тиме специјално бави. Многе су забавиље упознате са методама и принципима које пропагира ова школа. И музичко образовање мале деце узело је други правац. Само са његовим извођењем још доста тешко иде, јер треба претходно образовати саме забавиље у том смислу.

Читању и писању се, у Француској, уче деца јошу петој години па било то у забавишту било у основној школи. На примедбе странаца да је то преурањено, Французи одговарају да се код њих необично много цени све оно, што

35: