Учитељ

Извођење почешне насшаве 587

почетне наставе иде од познатога ка непознатоме, од ближега даљем, од простијега сложенијем и од лакшега тежем. Примена овога начела је од особитога значаја у извођењу почетне наставе читања и писања, међутим су захтеви овога начела при изради ових буквара, као помоћне књиге за извођење ове наставе, као по правилу сасвим пренебрегнути. Они су у подједнакој мери пренебегнути и при изради ранијих буквара и при изради ових најновијих буквара, због чега су и ранији и најновији наши буквари пуни значајних мана и недостатака, а што се јасно види из даљега излагања.

При избору нормалних речи при изради и ранијих и најновијих буквара узимају се за нормалне речи оне, које се почињу новим, деци још непознатим словом. За упознавање деце новим словом или писменом ЛП узима се за нормалну реч н. пр. реч нос. а за упознавање деце са новим писменом (С узима се за нормалну реч срп, сто или која друга реч која се почиње са писмином С. Ако се хоће да примени начело поступности у извођењу ове наставе, или да задовољи захтев овога начела да се у извођењу ове почетне наставе иде од познатога ка непознатоме, онда реч нос није погодна да послужи као нормална реч при упознавању деце са новим још непознатим писменом ИН, већ је погодна да као нормална реч послужи при упознавању новога писмена с, јер је очигледно јасно да сеу првом случају, т. ј. кад се реч нос употреби да послужи као нормална реч при упознавању деце са новим писменом #, прво истиче деци непознато слово Н, па се на њега надовезују позната слова Ди С, а у другом случају, т. ј. кад се реч нос употреби при упознавању деце са новим словом С, онда се ново или још непознато слово (С додаје или надовезује на већ позната слова Ни О, како и налаже захтев који потиче из принципа о поступности у настави, а то је да се у извођењу почетне наставе иде од познатога ка непознатоме, или друкше речено, да се на оно што је познато надовезује оно што је непознато.

Јасно је да је једно од ова два поступања при извођењу ове наставе правилно, и рационално, јер одговара захтеву принципа о поступности у настави, а друго је неправилно и нерационално јер је супротно овоме принципу.

За оправдање овога неправилнога поступка може се навести само то, да се тако поступало и раније, и да су тако израђивани и сви наши ранији буквари; али је јасно да то није оправдање, већ јасан доказ да ови најновији буквари у истини не престављају никакву стварну новину, нити какво усавршавање и унапређење ове наставе ради олакшања њенога извођења, кад се и у најновијим букварима налазе исте мане и недостаци, који се налазе и у свима ранијим букварима .