Учитељ

Смајлс као педагог 621

су управо оне врлине, које се морају сваког дана примењивати. Преимућства, која се издижу изнад нивоа обичних људи, могу у приликама бити извор искушења и грешења. Образовање интелекта нема увек везе с чистотом и ваљаношћу карактера. Ма да није за потцењивање учевност, она мора ићи заједно с добротом срца. Није редак случај да духовне способности иду заједно с лошим каракшером, са сервилношћу према јачима и моћнима и ароганцијом према слабима и потшчшњенима. Један човек може стварати одлична дела на пољу уметности, књижевности и науци, а у погледу часности и верности далеко да изостаје иза понеког неписменог сељака. Још у мањој мери иде богаство заједно с карактером; напротив оно често пута квари карактере. Изобиље, пресићеност и порок су блиски рођаци. Противно томе сиротнији живот врло добро се слаже с честитим карактером. Од свих земаљских блага карактер је нешто најплеменитије и право је да у животу увек имају највећу вредност: вредноћа, чедност, правичност, доброта срца и ваљани људи да буду први људи. Човек без начела је што и лађа без крманоша и компаса, коју ветар тера час на једну, час на другу страну. А како би тек држава, друштво и породица могли цветати, ако их не воде добри и племенити карактери» А тек од колико велике вредности мора бити карактер, када је стало до израде закона и одржавања реда у земљи! На томе управо почива тајна свег поретка у држави, да најпре сваки држављанин собом управља и себи заповеда.

Што се за појединог човека или целу класу људи буде урадило, то им донекле одузима побуде и потребе за самосталан рад. Кога сувише други воде и њиме непрестано Управљају, тај поступно доспева до стања беспомоћности, тај неће умети сам себе помоћи. Чак и најбољи закони не могу појединцима стварно помоћи. Највише што могу за њих учинити јесте, да им пруже могућности да се слободно развијају и поправе свој лични положај. Али су људи у свима временима били склони веровању да ће им лична срећа и благостање пре доћи од државног уређења него од њиховог властитог рада. Отуда се често прецењује вредност законодавства као срества за помагање људског напретка. Из дана у дан се, напротив, све јасније показује да су функције власти пре негативне него позитивне, стваралачке. Мудри и добро примењени закони помажу да човек плодове свог рада сигурно и са сразмерно мањим личним жрт“ вама ужива, али и најбољи и најстрожији закони не могу лењог начинити вредним, распикућу да штеди и пијаницу да буде трезвен. Такве промене су могућне само индивидуалним напором, штедњом и уздржљивошћу. Не већим правима, већ