Учитељ

УЧИТЕЉ-ЏОТЕЈ

РЕРАбДОЗКЕИ1М 2 МАМ5ЗТУМЕ МИ 157

МАЈ 1934 ВЕОСВАО — 14 (48) 600. вЕ. 9 ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК РАДИША СТЕФАНОВИЋ, УЧИТЕЉ

Психолошко сазнање и његов однос према педагогици)

Кад се јавила потреба за васпитањем по смишљеном плану, приступило се рационализовању васпитне методе, а оно се састојало поглавито у психолошкој анализи васпитног објекта (васпитаника). Дуготрајна надмоћност интелектуализма у схватању живота учинила је да је не само психологија него и педагогика била скоро у његовој искључивој служби. Педагогика се у ствари сводила на науку о настави, тј. на развијање разума (интелекта), а психологија на утврђивање најрационалнијег поступања при томе послу ла проналажење методе, Шехнике за богаћење интелекта садржајима, пошто се у томе огледао и развитак. Анализа душевног живота којој је приступила психологија довела је до психичких елемената, из којих је потом бивао конструисан душевни живот.

Досадање излагање показало нам је како једностраност интелектуализма тако и погрешност материјалистичко-механистичког схватања душевног живота које је у вези с њим. Модерна психологија налази се у процесу ослобађања од таквог схватања, а за модерну педагогику можемо рећи да га је већ савладала. ИМ једна и друга увиђају да душевни живот претставља нераздвојно јединство. За „психичке елементе“ немогућно је ту наћи место, ако се душевни живот посматра онако како је у истини дат тј. онако како га једино можемо посматрати као чињеницу. Казали смо још даи три главне стране душевног живота (воља, осећање, мишљење) не могу да се ни посматрају ни замисле потпуно одвојене једна од друге. У том смислу има Шпрангер право кад вели да му се чини као да „психолошко ногаре од мишљења, осећања и хотења већ одавно не може да носи грађевине

1у Одељак из „Опште педагогике“ коју ће писац ускоро издати. Учитељ 41