Учитељ

Нови путеви у земљописној настави 735

Свако место има својих карактеристика у овом погледу и своју историју. У некима се налазе вековне успомене, у некима су оне из ближе и најближе прошлости. Ти остатци минулог живота пружају често обилно историјске грађе.

Где-год стоје на расположењу потербни подаци треба. додирнути и историју самога места — његов постанак, развитак и напредак.

Деца се преносе у деценије и столећа унатраг. Она сазнају како је постало њихово место на основу онога што евентуално хроника прича и што историја казује. Дознају колика. је била његова ранија величина и како се повећавало. Упознају се са изгледом старих улица и кућа, животом и саобраћајем на улици, животом и радом у кући итд. Сазнају кад је прорадила железница, која пролази поред њиховог места, кад. је подигнута школа, сазидан мост преко њихове реке, саграђена фабрика или парни млин; све према ономе са чиме се сусрећу.

После завичајног места на реду је ближа околина. Добро је да се, пре расматрања појединости у њој, задобије утисак целине. То ће се постићи посматрањем са оближњег брда, са какве високе зграде или друге највише тачке. Овај поглед нарочито помаже да се схвати положај места.

Пред дечјим очима ствара се на пример оваква слика: Мали град у подножју брда засађеног виноградима. Пространу равницу што се шири са две стране затвара планински ланац. Кроз плодна поља вијуга речица и губи се у даљини. Широк колски насип беласа се и с једне стране нестаје га у оближњој шумици... Пошто се овако задобије укупна слика завичајног предела може се прићи обради појединих објеката у њему: брда, долине, шуме, реке, баре и др. Путем личног опажања деца том приликом долазе до истина о међусобној условљености која влада у природи. Они увиђају нпр. да на брзину реке утиче терен. Или им, посматрајући земљу на обалама реке, постаје јасно да река влажи земљу и чини земљиште плодним. Откривају однос зависности између природе: земљишта и производа на њему и др.

При посматрању завичајног простора треба нарочито пробудити интересовање за карактеристике земљишта и за привредно искоришћавање истога. Познато је да готово сваки крај има својих особености у погледу земљишта и привредног живота. Неки крајеви засађени су житом, неки воћем, или. виновом лозом, дуваном, конопљем, ланом. Има крајева шумовитих, а има их голих и кршевитих. Негде су на гласу шљивари, негде пашњаци. Деца треба да запазе специфичне одлике. своје месне околине.

Заједно са природним животом улази се и у познавање: живота народа. Посматрањем људи при њиховим занимањима.