Учитељ
Нови путеви у земљописној настави 737
више и да се постепено спушта, док се најзад негде у даљини не састави са земљом. Са брда виде како поглед досеже далеко и како одатле изгледа све мање него што јесте. Деца стичу искуство о висини брда, које им служи као мерило за схватање других теренских висина. Пењањем и спуштањем уверавају се да се уз брдо иде много теже него низ брдо. На самом месту праве разлику између стрме и благе стране брда.
Или излазе на реку. Ту мере њену ширину и дубину. Разгледају шта све има у реци. Прате њену брзину и траже јој узрока. Ако се у близини састаје са другом реком иду до тога места и посматрају га.
Поред заједничких посматрања предузимају се и појединачна. Деци се стави у дужност да сама код својих кућа пажљиво мотре на извесне појаве и о томе у школи реферишу. Мз разних података извлаче се истине и долази до резултата.
Све што сазнају деца сама доживљују. Свуда се тражи спипљив живот, а не апстрактни појмови и мртва знања. Свуда дечје искуство, а не примање и усвајање туђег искуства и прерађеног знања.
Духовну саморадњу, поред непосредног посматрања, нарочито потстиче рад у облику пластичног израђивања или претстављања. За ову наставу та врста рада има нарочити значај, пошто она има посла са претставама у три правца простирања. Од радова који најдубље утичу јесте раду песку.
Рад у песку изводи се у нарочитом сандуку направљеном за ту сврху. То је један сандук висок отприлике 15—20 см. Најбоље је кад је сандук од цинблеха или је унутра обложен блехом. Сандук стоји на столу високом један метар. Да не би прашина падала унутра добро је, кад се не ради поклопити га поклопцем. При израђивању најбоље је да се песак мало покваси.
Овде деца израђују оно што су посматрала: брдо, поток, реку, планине, школу и њене околне улице, село, план места са најважнијим тачкама у њему, најближу околину и др.
Прво што се при израђивању захтева јесте да сви учевици духовно учествују. Управо они да раде, а учитељ да по могућству повучен прати њхов рад и да им према потреби приступа само као помагач.
Разуме се да се сви ученици не могу истовремено технички запослити. Исто тако не може се допустити да много њих предузму посао. Најбоље је да око прављења буде заузето двоје, троје деце. Они несметано раде, а остали посматрају поређани унаоколо према величини. После рада од четврт часа и нешто више прелази се на заједничку критику и исправљање. Ово изводе сами ученици. Према примедбама и
Учитељ . 41