Учитељ

Суштина ришма 773

деца осећају велико задовољство при ритмичком изговарању речи, које се подударају.

Експериментална педагогика, та наука о васпитању, бави се много испитивањем ритмичког дара. Познато је из искуства, да се људи рађају са већим или мањим ритмичким способностима, као што се рађају са различитим даровима за музику. У погледу односа ритмичкога дара према општој интелигенцији је баш код интелигентних девојака опажен недостатак кога ритмичког дара (у музици, покретима или у стиховима). Напротив код девојака слабе интелигенције запажен је јачи ритмички дар у покретима.

Према томе је јасно, да ритмички дар зависи највише о наследној диспозицији живчаног система. Код незнатног ритмичког дара треба испитати, да ли је дете претрпело у ранијим годинама какву озбиљнију болест, особито живчану. Даље, какав је однос ритмичког дара према темпераменту, важнијим унутрашњим особинама и према другим изражајима покрета, према окретности код рада ит.д. Веома је важно по значај ритмике испитати, какво је дејство правилног ритмичког вежбања у доба полног дозревања.

Исто је тако важно а и тешко истраживање правилног ритмичког васпитања код деце абнормалне, душевно и телесно заостале и нервозне. Многе живчане болести не припадају лекарској нези, него васпитавању помоћу ритмичке теловежбе.

Као што знамо, смисао за ритам је у моторичком средишту, а не у средишту душевне интелигенције. По томе ћемо лако схватити, да ритам може бити баш код деце са слабом интелигенцијом помажуће средство, помоћу кога ће ритмички покрети допринети духовном развоју детета. Ритмички осећаји продреће и у душевну област, унети тамо ред и утицати на душевно пробуђење.

Из свих досадањих излагања види се, да теловежбена ритмика може радити на хармоничном развијању свих телесних и душевних страна човекових и да се ритам дотиче најдубљег корена људског битисања, а то је вечни закон промене. У тим сталним променама је живот, изражај живота је покрет, а покрет живих људи је ритам.

Бранко Јанковић