Учитељ

30 Вагнерове мисли о младежи

Потпуно живети свим деловима самога себе, остварити све подобности што су у нама, чинити што можемо да чинимо; у томе је циљ живота.

Сваки од нас, у младости, долази сам себи као недовршена особа којој треба допунити црте и статуру; у томе је људско васпитање.

Главна је грешка нашега васпитања што смо ставили све тежиште на оно што знамо, наместо на оно што јесмо. И ми видимо куда то води. Ми то видимо у примеру стотинама људи способних, који немају равнотеже и који се показују сасвим друкчији у својим чуствима и у својим диспозицијама него у својим актима. Хенрик Ибзен (у „Савезу младежи“)

Моје је мишљење да је бол пријатељ, да га треба поздравити као величанство, да треба бити уверен да би без њега човечанство остало у границама барбарства, и да на свим најлепшим напрецима треба да смо захвални њему.

Колико је ствари које човек види добро само кроз сузе!

ЈЊубите га, тај бол који долази од додира живота с вашим идеалом. Сиђите с њим у најдубље дубине своје душе и испитајтењегов уздах. Свугде, где се у овом свету будете осетили увређени, рањени у једном чуству, дубоком и истинитом, спречени у једној оправданој тежњи, имајте одважности за своје патње. Нека она буде поклич за узбуну који ће вас подстицати на отпор, на бој, на истраживање нечега што је боље. Тада ћете упознати ослободилачки бол. Он кује оружје с ланцима. У овој светој муци младости, притиснути, трпећи неправде које јачи намеће слабијем, научићете да више волите правду. Не чините као они који су последњи изишли из неких школа, и мучени од својих старијих, заверавају се да ће једнога дана мучити своје млађе, када дође ред на њих. Нека вас бол учи милосрђу и приближи онима који се муче и пате, малима, пуку, свима који су заборављени. Тако ће вам он открити ствари велике и скривене. Али он ће учинити и више за вас. Он ће вас приближити мртвима, као што вас је био приближио живим. Велике патње у историји неће вам остати непознате. Ви ћете се дружити с онима који су живели пре вас, у пожртвовању и у муци. Човечанство, које презиру они што га не познају и не чине ништа за њега, доћи ће вам лепо свим оним што је препатило, а ви ћете га волети више. Ви ћете се прибити уза- њ као што се деца прибијају уз мајку плачући, и оно ће вас научити тајни коју скрива у себи моћ, нада, вера, и која се открива на светилишту великих болова. Не бојте се да ће ваша младост изгубити што од своје веселости. Као рад, бол одржава подобност да будемо срећни. По стрмим стазама, по којима нас он води, расте цвеће благога осмеха које непосвећени нису никада познали.