Учитељ

60 Јов. П. Јовановић

а при томе се чуо глас и. Али нашто то, кад се до изолованога гласа и може лакше и брже доћи анализом неке кратке, познате и погодне нормалне речи, кад то више одговара основноме захтеву да се до циља ове наставе дође за што краће време»

ж

И у примени аналитичко-синтетичкога метода помоћу нормалних речи при изради наших буквара опажају се врло значајне мане и недостаци, па и аномалије или бесмислица, као и при примени фономимичкога метода.

Настава по овоме методу изводи се помоћу нормалних речи, а при избору нормалних речи важи као правило да су за нормалне речи погодне оне речи, које значе нешто што је добро познато свакоме детету, те нису потребна никаква објашњења, да би се постигла лакоћа у извођењу наставе, а и уштеда у времену. Али у свима нашим и старим и новим букварима поред сваке нормалне речи иде и слика, на којој је престављено оно што нормална реч значи. То треба да значи да деца помоћу слике уз нормалну реч добију појам о значењу нормалне речи. Али ако је при избору нормалних речи испуњено основно правило које важи за избор нормалних речи, тј. ако се за нормалне речи узимају само оне речи чије је значење добро познато свакоме и варошкоме и сеоскоме детету, онда су слике поред нормалних речи једна очигледна излишност и бесмисленост.

Готово у свима букварима су за нормалне речи узете речи: око, ухо, нос, уста, нога, табла, јаје, пас, мачка, црква, ђак, а значење тих речи зна свако ђаче без икаквих објашњења, и кад је тако, зашто ће онда уз нормалну реч и слика2!

Сваки од писаца наших нових буквара правда то тиме што је то тако и у свима старим букварима, али то није оправдање већ само признање: да је израда нових буквара копија старих буквара, па се зато и у нове букваре уноси оно што није добро ни у старим букварима, и тако место да се израдом нових буквара отклањају мане и недостаци из старих буквара, па да се у нове букваре уносе добре и корисне новине, које би означавале неко стварно побољшање и усавршавање у извођењу ове наставе у нашим школама, у нове букваре се преносе мане и недостаци из старих буквара!

Некоји од писаца нових буквара држе да слике поред нор-

малних речи добро служе томе да се дете потсети како се које слово изговара, ако је то заборавило. Али слике у буквару поред нормалних речи немају тај значај. Такво обучавање деце у познавању, разликовању и изговарању појединих писмена не би било рационално ни стабилно. Деца се у овоме обучавању морају обучити да поједина писмена познају и разликују по изгледу или по положају црта из којих су она састављена, јер је само онда ова настава рационална а дечје познавање писмена стабилно.

Писци наших најновијих буквара налазе да слике у буквару поред нормалних речи нису никаква мана, већ је мана и недоста-

О