Учитељ

334 В. Маисоцоп;

довољства мајци, малој браћи и сестрама и свима нашим учени цима, показујући им бебу како је љупка и златна у својој слабости. Најскупоценији накит забавишта су, госпође, ваши мили мали ученици, брижљиво неговани, лепо васпитани, са негованом чистотом, веселошћу свога доба, природним шармом. џ

Природа нам пружа, често бесплатно, највеличанственије призоре. Треба разумети ствари и умети их посматрати. Свако годишње доба има своје небо, други покривач земље. Ту скоро, ја сам говорио на једној конференцији како се може скренути пажња деци на интересантне природне појаве, и открити њихова лепота: лепота снега када пада у пахуљинама или. спава на земљи намах промењеној, кишних млазева који ваљају из близине или из далека предмете, зоре, слика дуге на суморним облацима. Ми гледамо призор дана вечито променљивог. Од ових првих утисака постаће доцније оне успомене о којима нам посници с усхићењем говоре.

Природа нам говори такође, као песник (Верлен):

Ево плодова, цветова, лишћа и грана:

У пољу, биљни свет је раскошно леп. Заволећемо дрвеће, карактеришући свако као живо биће. ИМ, уистини, свако живи дуже и са више снагее од нас. Волећемо биљке од момента када се зачињу у клици па до краја живота. Зашто правити цветове од хартије, ако школа има врт засађен цвећем и дрвећем.

Деца се упознају са биљкама, са цвећем које негују с нама; воле их и одушевљавају се, ките се. „Пред вољеним чашицама, нежне су њихове ручице“ (Валери). У вароши, ретко где да се не би могла у каквом згодном месту дворишта имати башта, неговати цвеће у саксијама смештеним на прозору, сточићима, и с времена на време ставити букет свежег цвећа на сто наставнице. Уосталом, деца из забавишта кад им се улије љубав за цвеће постају лиферанти; кад њихов папа негује башту са цвећем, са гордошћу носе све у школу чега имају најбољег.

=

Природа нам још пружа лепоте животињског света; инсекти слични накиту, лептири, птице у шуми и слатки славуји у кафезу, мачке вечито умиљате. Ми показујемо слике животиња као да их треба описивати и бројати им шапе. То је живо биће које треба посматрати и коме се треба дивити.

Ми налазимо све ове импресије о природи у малим при. годним песмицама које учимо напамет; оне изазивају на лаки веран начин у памћењу малишана све изразе употребљене из. баналног, сокачког говора. Ово је род сваког почетка певања: осетити, сам видети без икакве помоћи, затим тражити речи да изразе оно што смо осетили. После шетње до ивице шуме, могу се разумети стихови о шуми; пошто се посматрају ласте, може се, рецитовати песмица у њихову част... је НЕ

· Јели могућно наћи у почетним радовима наших ученика“ какво средство за васпитање њиховог. укуса о лепомр Да,. али. само под; условом да-се остане у границама скромности.