Учитељ

354 Дантло Вукајловић

ФИЛОЗОФСКИ ПРЕГЛЕД

Филозофи-учитељи

— ОД проф, Данила Вукајловића из Мостара —

Осећамо само, да се не може дуго живети овако како живимо ми. Разумевамо трагичну судбину нараштаја осуђених да се рађају и да умиру у том тмурном, страшном сумраку, кад се угабило последње светло сутонско, а није се запалила још ниједна звезда, кад су стари богови помрли, а нови се нису још родили (Д. С. Ме:

решковски). 1 · Све филозофе по природи њиховог интереса, односно по смеру њиховог испитивања — без обзира коме добу или филозофској школи они припадали — можемо поделити у две групе, два засебна типа: у филозофе — теоретичаре и филозофе –- практичаре, односно филозофе — учитеље.

У прву групу иду они мислиоци који филозофији придају чисто теоријско значење. Главни задатак филозофије, по њима, јесте да одреди праоснов свију ствари, да пронађе последње разлоге целокупне стварности. Филозофи овог типа иду за тим „да конструишу један систем идеја и да докажу да тај систем идеја претставља адекватну слику реалног свемира. Основно гледиште ових филозофа изразио је Спиноза у овим својим речима: „Ред и веза међу идејама иста је као и ред и веза међу стварима.) У то име филозоф — теоретичар изграђује свој систем, без обзира да ли ће се од пронађених истина, до којих је њему једино стало, имати какве практичне користи или не. Остављајући по страни питања која се односе на практични живот и међусобне односе људи, мислилац овог типа тражи истину ради истине слично уметничком смеру који држи да се уметност ствара ради уметности. Како се он при свом истраживању служи истим методима као и специјалан научник, то је филозоф — теоретичар по правилу филозоф — научник. „Из тога разлога су ови филозофи често знаменити реформатори методике филозофског мишљења. Тако је Аристотело поставио начела индуктивне методе; Кант је творац критичке методе у филозофији. Многи савремени филозофи труде се да изобразе интуицију као специфично филозофски метод сазнања за разлику од метода рационалног сазнања у науци.“ 3)

Живећи усамљено, удаљен од животних радости као и животних недаћа својих савременика, мислилац овога смера јесте личност код које често смисао за социјално потпуно недостаје Платон, за кога је филозофија „Мудрост која улази у конкретан живот и практичан рад“) а не само ствар теоријске спреме у

уђу Др. Никола М. Поповић: Шта је филозофија“; — Библ. Нар. универзитета, св. 8, стр. 17.

5“ Н. н. м. стр. 18. 5

8) Вил Дурант: Ум царује, прев. Др. М. Ђурић, Народно дело, 1982, стр. 40.