Учитељ

426 Жив. Д. Ђорђевић

С]аум је уазртас испеЦеу истеј зат. Оп зат Шеђа да муоп 1 паде зеђ !деа1, 1 [ај !деа! да зуојт Жуофот, [о је тогиспо убе, озђуагије. “

Ко је год гафо за тазата Ш [акау гад ргано, тогао је дос! до иџегепја, Како зе опе [геко роКгеси ипаргед, 11, ако зе 1 рокгепи, Како зе Бгхо угасаји и зуоје ргуођипо згапје.

Ргу1 шуећ ха пагодпо ргозуесуапје 1 Шегагшт уазрмапјет је, да зе гад офроспе одохдо пе зато ро згајебкот пего 1 ро угетепот геди, — да зе зете ројод и Ко олјафпе, јег опо је Кло бБидиспознН. %

Глјегагпо уазрбапо деје Фебе 1 Јегагло уазртап сСомек, 1 па пјета опда песе штаб шЧсаја 1 јак еГгекаћ згасипаје зепзасјје, јег песе 11 озесан убе роћгеђи [#аКуоса дгаХепја.

Сде зи осимапе пагодпе #гафајје, 1 оде зе и пута 105 Хм, ш рик (пагод) хајефа гаје ђех Шегатлоса уазрбапја ;, 310 је пајејаушје, је ђех дођгоса Шегатпог уазрбапја. Тај рик пипа и озпом! ! 24 гауцј1 езјен 3) икиз 1 Бо ђу ргтета «оте 1 рптијнуј; ха Блата пагодпе КајХеупоз! по тпог пач стајаска Кгистом. Јег ргејах је од пагодпог ргедапја К »бтгн Зта-асе Сепојса« 1 Ка »Богакот уепси« тпого рптодтиј по од паућ дпемаић Нзгоуа К оушта.

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

Школе 7 Карађорђевој Србији 1804—1813

— Од Жив. Ђорђевића, наставника Женске учит. школе у Београду —

Ш

Стање школа у Србији почетком ХЈХ века било је у главном онако како смо га упознали у приказима Проте Матије Ненадовића и Вука Стефановића-Караџића. Један странац, руски барон Дибич, који се бавио у Србији 181 године пише: „Народ Србскиј у великом степену од Турака притесњен, није могао ни једним кораком к просвеченију ступити, и затоје Србин вообште суровог права, без науке, и мислим с пуним правом горд на своју тешко придобивену слободу.“

Европске просветитељске идеје ХУШ века, у то доба, нису се још ни дотакле просвете на Балкану. Али ако су те идеје, кроз цео ХУШ век, остале непознате српском народу у београдском пашалуку, оне су, већ у другој половини тога века вршиле