Учитељ

Поводом новог наставног плана и програма за осн. шк. 451

и занатлија и шта ти још не; све је тај јадник морао да зна, да уме, и да уради. Он је морао да ради као мрав и да као врабац скаче с предмета на предмет, да из једног предмета држи предавања на различите начине, у различитим разредима, деци различитог духовног и физичког развитка и неједнаких способности. Он је дужан да води целокупну школску администрацију, да се стара о издржавању, снабдевању и оправци школе, да ради још и на другим различитим пољима народнога просвећивања и да испуни још безброј других дужности (па чак и да пева у цркви). Као да је то једини човек на кога треба свалити све дужности, али коме треба дати најмање права“.')

У постављању задатка греше чаки методичари - теоретичари, они који су највише позвани да створе предуслове за једну нову школу. Ми смо ово у једном чланку и утврдили, а утврдили смо и то да: „Због тако погрешног задатка учитељи данас много лутају и хотећи да постигну и оно што се уопште не може постићи, они не постижу ни оно што се може постићи, не постижу да пусте из школе писмену децу.“2)

И сам г. Јеврић греши кад сматра да ће се градиво предвиђено новим наставним планом и програмом моћи обрадити све и свуда по неком новом наставном поступку. Јер, докле је нови „радни наставни поступак,“ како га он пројектује у Београду можда и изводљив; дотле је, и поред најидеалнијег учитеља, овај „радни наставни поступак“ апсолутно немогућ тамо: где, сем стола, ђачких клупа и табле, нема никаквих других наставних средстава: где се књиге, а поготову слике, сматрају као непотребан луксуз, раскош, који не приличи сиротињи; где је права премија ако школа добије чак и ону мапу наше Краљевине, којом се рекламише „Алга;“ где се ђачке таблице као какве реликвије чувају и предају с генерације на генерецију; по којима се често и обичним каменом пише; где о уџбеницима и о неком ђачком школском материјалу ни речи не може бити, где чаки креду купују сами учитељи из својих сопствених средстава; где се уосталом често једном једином кутијом палидрвцета по недељу дана читав сокак служи, итд., итд. у таквим приликама и околностима предвиђени „радни наставни поступак“ је права утопија. А велико је питање опет колико има смисла давати деци Ш разредна потребна упутства: о вожњи на железницама, бродовима, аутобусима и трамвајима,“) кад ова деца нпр. у Кусој Врани, Црвеној Јабуци, Раковом Долу, и њима сличним местима нису видела ни честита волујска кола са 4 — четири точка.

Кажу да је у Бечу била спроведена школска реформа тако да данас те школе могу служити за узор. Али ту реформу није омо-

1) Драг. М. Јанковић: „Наша привредна зграда“ — у „Н. Просвети"“ бр 50 од 8-17-1928 године, : 8) Драг. Н. Јанковић: „Читање и писање у основној школи“ — „Учитељ“

за септембар 1932 год. 3) Нови наставни плани програм: „Опште привредне поуке“ за Ш разред. 29%