Учитељ

Пројекат насшавног плана и програма 527

Сасвим друкчији и лакши је рад, ако се у народној школи са једним одељењем „кружи“ по основном наставном програму који има за сваки разред прописан разредни циљ, као што је прописан за осморазредну народну школу. За осам школских година постигну се сви прописани циљеви за поједине разреде и ученици су имали удела у свима насшавним посшупцима иако нису прерадили цео распоред градива који је прописан за више организовану осморазредну школу.

На сличан начин се ради иу школама са два, три итд. одељења.

Укратко речено: и за ниже организовану народну школу биће најподесније решење да се пропише јединствени основни наставни програм са разредним циљевима, а на основу прописа Закона о народним школама.

Резиме: Угледан (нормативан) наставни програм треба да је тако састављен, како би као основни програм са минималним избором концентрацијског градива чувао јединственост у држави, и утврђеним разредним циљевима омогућио јединствено „кружење“ у свима ниже организованим школама у целој држави.

Поједине бановине треба да на основу угледног (нормативног) основног програма саставе наставне програме за поједине категорије школа.

Најважније је, дакле, да се састави угледан нормативан наставни програм за целу народну школу (основну и вишу народну).

За организовање народне школе могао би се узети у обзир овај: (Види распоред на стр. 528).

М1

Односи између више народне школе и привредно-задружних и домаћичких школа

Закон о народним школама, који једино важи и за вишу народну школу, ни у једном своме члану не прописује, да мора виша народна школа бити некаква припрема за стручне школе.

У 5 44 Закона о народним школама се каже да „у вишој народној школи настава развија смисао за пољопривреду, а за занат, трговину и индустрију где је то потребно.“ И у 95 153, 154 и 195 се не каже да су течајеви исто што су више народне школе. |

Али и Закон о радњама у 5 295 и наредним члановима каже само то да ученици у местима, где има мање од 25 ученика и не постоје опште занатске школе, треба да похађају вишу народну школу.

Виша народна школа, дакле, није и не сме да буде припрема. за стручне школе.

Резиме: Односи између више народне школе и стручних школа, тј. привредних, задружних и домаћичких течајева, треба да постоје само утолико уколико виша народна школа мора да буди и негује иншерес и смисао за пољопривреду, занат, трговину или