Учитељ

Психологија радозналости 743

позишивни значај што претставља неопходан васпштни проблем. Тај се проблем решава на тај начин што се с једне стране отклањају они услови који би васпитаницима дали прилике да задобију и задовоље извесне радозналости које нису целисходне, с друге стране што ће васпитачи настојати, да поспеше постанак и развитак радозналости онде, где радозналост омогућава и појачава нарочито духовни развитак.

За радозналост бисмо могли рећи оно исто што је и Феријер рекао за интерес, да је то „духовни апетит и глад за знањем“. Радозналост служи као полазна база за Постанак нових интереса. ИМ интерес и радозналост најјачи су у доба младости, кад су и нагонске снаге најбујније. Стога је то доба, доба развића индивидуе. Интерес и радозналост могу послужити као најефикаснији инструменти у образовању и развијању личности. Јер, где њих нема, ту нема воље, нема рада, па према томе ни развитка. Оно „што дете не интересује може да види сто па и хиаду пута, а да то ипак не постане његова духовна својина“.2%) Лепо је Шопенхауер казао: „Одушевљење радозналости је тако велико, да је помоћу њега воља у стању да потстакне интелекат толико да он може постићи и најудаљеније резултате“) Дужност је васпитачева да код васпитаника гаји истраживачке способности којима радозналост обвара враша научног стварања Радозналост потстиче и саморадњу која највише снажи душевне и телесне снаге васпитаника.

Радозналост код васпитаника може да нам пружи и најдрагоценије податке за познавање карактерних особина, а познавањем карактера својих васпитаника најбоље ћемо дознати шта је потребно задржати, а шта пак отстранити код њега како бисмо на тај начин поспешили формирање правог карактера, а то и јесте највећи васпитни задатак.

Радозналост нам омогућава селекцију међу урођеним способностама, а према оној способности која доминира одређујемо човеков позив у животу како би ту способност, а тиме и срж своје индивидуалности развио до максимума. А саморадњу, индивидуалност и избор звања сматра Фериер као главне задатке активне школе, јер би „то троје било кадро да преокрене свет“)

До васпитача стоји како ће радозналост и интерес да употребе као инструменте за образовање васпитаника и да тиме одговоре своме „највишем звању“.

22) Мешташп, ЕхрегптепеПе Радагошк, Ва, 1 стр. 357. #2) Зсћорепћацег, Арћомзтеп 2гиг Сеђепзугејаћен. #6) Бепег, 17 бсоје асНуе, стр. 397