Учитељ
Наш Пограврани излет Це 803
9. Одмор: Рђав пут. Бедни коњи, који возе. Сунце сија. Ура! Знаци '0. П. Д. Белези. Рђави прелази, К. умало није пао у воду, ·
10. Сељак Х. нам прича о Ррђавој вожњи. Г. Вранц та испитује. Тужи се да дрво нема цене, порезе су велике. Пре 120.— дин. сад 30.— дин. кубни метар, не може да прода. Говори о криви.
11. Одлазак у Св. Дух: Орунце сија. Баштенско дрвеће већ вета. Налазимо се на планини У висини од 907 м. Ствари остављамо У гостионици „Ловац“. По сата сви у соби, да се расхладиме.
12. Разгледање: Велика прква и мала црква, врло стара. Грбеви племића. На. олтару Св. ДУ И дркви велики простор. Диван видик. Магла се диже.
Према југу Похорје са Великом купом.
Црема западу Ојстрица, Радуха, Окута, Кочна, Уршка, Пеца, Караванке, Обир, Добрач, Голица и западна Кобанска, гора.
Према северу Аустрија до Семеринта, Градец, Липница. Под нама „Лучане.
13. ПИланинско село: 8 кућа са дрвеним стрејама. Зашто Остри врх“ Цене у тртовини нису много скупље нето код нас. Земичка 1 динар, али је већа. Чоколада 1 динар. Брашно 4+ дин. У тостионици смо ручак платили само 4 динара. У споменици више школа, уписано. Госпођа каже да их мало долазе. Дебела немачка споменица од планинског друштва, за године 1890 до 1895, 1896 до 1901, 1901 до 1907, 1907 до 1912 до 1915, 1916 до 1919. Велики промет странаца. А сада не.
14. Код граничара: Цариника нема. Граничари имају бараку. Један на стражи, 6 их је на граници. Говоре србо-хрватски. Они су љубазни и не раде ништа. Сви смо ишли преко друма у Аустрију. Нису ништа рекли. Немачка школа је лепа. С преда је велики камен међази,
] Мали мађаши на 41: беттају | Е југословенски _ аустријски еђа с5 МА 5 = 2 БАМНСК Фе со
Раздаљина, међаша, 20 м. На траници смо се играли 2 часа. Тамо смо ложили ватру и певали. Ученика, из немачке школе није било.
Граница је неправедна
15. Наш разговор: Много су нам причали г. трговац и г. каплар. Видели смо гробље за, кријумчаре, који су погинули. Сада, је сахрањено већ 5 несретника. Носили су: сахарин, житице, петролеј и со. Какве цене% Ученици и ученице словеначке школе су нас чудно гледали. Лепо су се играли код школе. Плашили су се и дали смо им хлеба и кобасица, Ш. им је дао цео малиновац. Спроти бу, иду 2 часа до школе. Ноте их ништа не боле. Певали сма им. Неки још нису били у граду.
16 Повратак: По подне у 15 часова 30 минута смо се опростили. Радо бих још остали торе, јер је лепо. Људи су сиромашни, Ишли смо по други пут по Кобанском врху, одатле се види Марибор. Лепо смо видели Студенце. Одмарали смо се 1 час. Неки сељак нам је причао о свом животу. Чудан му