Учитељ

Библиографија | 1 91

науке. Ортански потлед на свет, са супротним му неортанским схватањем света јасно се рефлектује преко филозофских учења о свету и на педагошким и методичким учењима, ма да тога многи методичари нису увек свесни. Ортанско схватање света учи да првобитно постоји целина и да елементи те целине могу да се јаве н да постоје само у систему целине, тј. целина је примарнија од елемената, а под елементом се подразумева сваки саставни део система, дакле, нешто релативно просто, нешто што је елементарније него систем. Овај принцип мора да руководи свима нашим суђењима ма о коме предмету. Према томе, надамо се да ће друго издање ове књите бити испуњено и у теориском делу засновано на принципу органског погледа на свет, што ће у многоме олакшати читаоцима пуну оријентацију у целокупном васпитно-обравовном проблему садашњице, посебице проблему нове школе.

Шта је укупна настава. по нашем писцу, то је најважније питање, на које ћемо дати одтовора самим цитатима из књиге. Укупну наставу писац назива и „цјелокупном наставом“ (15), али ни цјеловита, ни потпуна, ни целосна, ни скупна, а још мање „целокупна настава“ — по нашем мишљењу — није потпуно успешан термин; најуспешнији је укупна настава. Али, да оставимо за сада препирке о терминима н да изложимо укратко саму ствар како је писац замишља. Писац разликује код укупне наставе две главне ознаке: „Прво је персонално-формална страна скупне наставе, а друго је стварно-материјална страна. (15). „Кад говоримо о „скупној“, „цјелокупној“ настави, имамо заправо У виду цјелокупност, тоталност, јединство ученика,.. Схватајући дијете као цјеловитост, јединство — настава треба да има у своме раду на уму ту цјеловитост, тоталитет... Скупна настава има у виду цјеловитост ученика, даје му прилике да доживљује и да се иживљује, да прима и даје, да ради и чувствује. О. н. обраћа се цијелом дјетету са мишљу да све његове потенцијалне силе буди, диже и усавршује. Јер, идеал је цјеловит, тоталан човјек... Имајући у виду цјелокупност дјетета, с. н. узимље цјеловитост дјетета, његово јединство, и као циљ узгојно-наставног рада у настави. Ради тога она настоји да му пружи пјеловито, тотално образовање, јер хоће да узгоји хармонијски образовану личност“ (16). Отварно-малеријална страна укупне наставе говори о наставним предметима и, писац каже, да укупна настава има у виду „посве одређену пјелину . „Дакле, не универзалност, већ тоталност одређене цјелине је оно за чим, у смислу градива, скупна настава иде и за чим она тежи. Према томе она тражи неку затвореност у образовању. Та затвореност иде за тим, да ученику пода неки објекат, природну животну цјелину у њеној цјеловитости и потпуности“ (17). Онда све то конкретно објашњава на примеру Хрватског Загорја и вели: „Х. 8. није за скупну наставу само географски објекат с којим ће сву школском раду забавити само земљопис. Х. 8. је за скупну наставу стварна, природна цјелина, и она ће га својој обрадби проматрати као цјелину. Она ће обрадити Х. 8. са свих могућих становишта: природних, културних, социјалноекономских, хигијенских итд. Јер, Х. 3. је једна „цјелина“, потпуност за себе и ми је морамо тако проматрати. Према томе Х. 8. није само предмет географије. Оно је и предмет повијести, хигијене, етнологије, природних наука, народнот господарства итд. Окупна настава хоће да оваком обрадбом пода ученику потпуну слику ове „одређене цјелине“, која се у овом случају зове „Хрватско Заторје“ (18). Наравно, да писац није искључив и изјављује, „да је ово само један могући облик скупне наставе“ (19). Дакле, у укупној настави су, по нашем писцу, важна два чиниоца: лични и стварни. Први има у виду ученика, а други у виду градиво. Укупна, настава без та, два фактора. не да се замислити.

Ово лепо сређено дело првипут у нас систематски теориски излаже и практично објашњава једно схватање појма укупне наставе и топло се препоручује нашим читаоцима да његове назоре у пракси огледају н кажу своју реч о њему.

О-г З/ободап Рором!б ! загадпте!: Оизеуп! #уоб гапа зКе т!аде, Веостад 1985, 8", стр. 40, цена% — Бавећи се психологијом наше младежи, д-р Поповић је публиковао више списа из те области и тако почео да ваорава. дубоку бразду у стварању чисто наше пеихологије младости, која претставља једно велико али и необрађено поље уопште, а посебице у нас. Само ти списи нису писани тешким стилом, већ лако и врло занимљиво, да претстављају интерес за свакога интелитентног човека.

По исказу самот д-р Поповића овде се налази грађа „коју омо прикупили у току 1988 и 1984 год. Њоме је потврђен низ закључака саоштених у књизи