Учитељ

7

УЧИТЕЉ-ЈАТЕ Ј

ПЕДАГОШКИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА

МАРТ 1936 БЕОГРАД 16 (50) ГОД. бр. 7

УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ БОЖЕ ЈАНКОВИЋА 50

ПСИХОЛОГИЈА И ПЕДАГОГИКА

Другарство код сеоске младежи

Од Д-ра Слободана Поповића и сарадника

ПРВИ ДЕО

УВОД Д-р Слободан Поповић

Посматрање другарских веза код дечака и младића на селу и у вароши показује нам да они међу својим друговима имају такве које претпостављају осталим; то су им најбољи другови. Број ових је код дечака у претпубертету (од 10—14 година) знатно већи него код младића у фази сазревања (од 14—17 год). Али дечко се разликује од младића у погледу слике коју има о најбољем другу. За дечка су најбољи другови махом они са којима се свакодневно игра и учи. Дечаци се радо удружују и стварају групе и дружине. У школи заједно уче, играју се, узајамно се материјално помажу. Унутрашњи однос је редак и код сеоских дечака у доба пре сазревања. Дечко од 11 година и 9 месеца каже о свом најбољем другу: „Ја га волим, јер са њиме учим и са њиме се играм“. У периоду пубертета младић открива свој унутрашњи свет, бави се својим ја, управља пажњу на своје доживљаје и предаје се неодређеној чежњи. Срећан је када нађе друга који га разуме. Међу пубесцентима на селу, као и у вароши, најбољи су другови они који се узајамно воле, одани су један другоме, поверавају присне доживљаје и тајне, помажу се међусобно у свим случајевима. Такво другарство је душевни однос; често прелази у право пријатељство. Јавља се и код сеоских младића који се не школују. Један сеоски пубесцент од 17; 11 даје карактеристичне податке о себи и о своме најбољем другу: „Никакву тајну не задржавамо код себе већ је одмах један другоме казујемо. Ако неко нападне од нас два једнога други пристиже у помоћ. Никада се нисмо свађали. Ако случајно буде једном жао нешто, други га ублажава са разним занимљивим и смешним досеткама... Најзадовољнији сам када се састанем са својим

Учитељ 33