Учитељ

ни OVI

певању државне химне у нашим основним школама. Остале финесе извођења (прави темпо, динамика, ритмички прелази, правилна декламацаја и вокализација текста итд. зависиће и даље од музикалности самог наставника, али ће бар нестати описаних рогобатности које нам у никојем случају не служе на част.

Већа пажња требала би да се посвети и Шворцима наше химне, тј. њеним песницима и композиторима. То дугујемо њиховим сенима и без обзира на онај васпштни моменат који се сразмерно тако ретко користи а даје се врло лепо и згодно искористити: „Лијепу нашу“ компонује Србин Руњанин, а „Боже правде“ Словенац Јенко који је уједио и аутор „Напреј заставе“. Зар то није значајна околностг И кад се одбије нешто за рачун случајности, још увек остаје добар део тога што говори о нашој историјско — етничкој повезаности.

Зато би можда било добро да Државна штампарија изда и зидну табелу „Творци наше химне“ с уметнички дотераним ликовима песника и композитора наше химне. Томе би се испод сваког лика могло евентуално додати и нешто биографских података. Браћа Чехословаци издали су 1934 год. поводом 100-годишњице своје химне („Кде дотоу тиј“) нарочите поштанске спомен марке, а прашке поште имале су нарочити жиг за жигосање са сликом Храдчана и Народног позоришта у Прагу и натписом, „18341934 — Кде дотоу тиј — Кајећап ГуђЕг. 5Кгопр“. А шта смо ми урадили у томе погледу»

Деци треба предочити прави значај химне и васпитати их за дужно поштовање према њој. Не сме се дешавати да треба некога опомињати да скине капу кад се пева или свира химна; не сме се догађати да се у пијаном друштву у кафани поручује од, цигана химна или да је друштво само пева; не сме бити да се за време певања или свирања химне безобзирно брбља, ћерета, шали, и смеје, као што се то понекипут дешава, нажалост чак и кад су у питању образована господа и даме, а да се не ради апсолутно о никаквој малициозности тј. не постоји свесна тенденција да се химна тиме омаловажи. Баш основној школи припада значајна улога у изграђивању култа наше државне химне, јер је она за најшире народне слојеве једина школа кроз коју они прођу.

Настанимо да наша основна школа у потпуности испуни свој задатак у погледу наше државне химне јер то од нас не тражи само наставни програм већ и наша национална свест и понос.

ERNEST BRANC, MARIBOR

Nekaj misli k državljanski vzgoji (Donesek h karakteriologiji učiteljstva) V zadnjih letih prihajamo vedno bolj do prepričanja, đa je svet V Svojih femeljih močno razmajan in da ne najde več pravega ravnovesja. Gospodarstvo, kultura in politika so v krizi, iz katere ni najti izhođa. Vsa Evropa, ki so nam jo nekđaj predstavljali kot so-