Учитељ

78

интимни пи

за увек дато, већ се „поправља и усавршава“ с обзиром на психолотију детета. Писац је, по своме уверењу, најближи аналитичко-синтетичком методу у почетној настави читања (52). Наставу почиње невезаним разговорима, онда настојава да деца добију појам речи, за овим шрелази на појам гласа. Када је свршио све гласове у нашем језику, писац прелази на анализу речи уопште и тако деца код њега долазе до гласовне азбуке. То му је припрема за почетно читање, Тек се онда прелази на упознавање са словима и то са самогласницима („за један сат предувећемо свих пет самогласних знакова, а соли једећих дана неколико сугласних, водећи рачуна о томе да предузмемо оне сутласне знакове који ће нам боље послужити код слатања једносложних 1 двосложних ријечи чији ће смисао за дјецу бити потпуно јасан и лако схватљив“ (55).

Почетно писање писац обрађује крајем прве или почетком друте године.

На завршетку долази Напомена (58—60) у којој се писац изјашњава. против „натрпаних програма“, а за осмогодишњу основну школу чији виши разреди у селу треба да имају аграрни карактер. Са неким предловима овде не бисмо се сложили, нарочито са оним око полажења школе са прекидима.

Укупан поглед бачен на Шрилоге је овакав: пако су скромни, ипак они имају интересантних и тачних запажања (теориске и практичне природе) да их треба да прочитају наставници основних школа, нарочито они који се природом посла баве почетном наставом читања и писања. Све јако удаљене филолошке историске хипотезе треба изоставити из оваквих слиса, јер немају, готово, никакав конкретни значај.

М. Р.М.

· в) Лепа књижевност

Драг. Дивнић; Бакорје — Крагујевац 1936, ср. 8', стр. 48, цена 8 дин. У послератној литератури нашој у неких песника опажа се јача мисаоност. На пример: Момчило Настасијевић је дубоко мисаон и мистични песник, Синиша Кордић је пун софлолошких момената и визионарства; Десанка Макспмовић има много етеричности, понекад носталгије и неке духовне етвалтације: Милан Вукосавић, са психоаналитичком приповетком и дубоко мисионом басном. У тај круг може да се потпуно унесе и млади колега, Дивнић са својом збирком „Бакорје“. И он је у поезији мислилац и кроз своје исповести и своја, посматрање појава у животу п космосу хоће да изнесе свој поглед на свет.

(Он неће да остане у тамним низинама, презире мрачну бездан, бежи на мемле п, као Прометеј, жури на висије, „на светли врх тај“, да одатле „пије чист висијски сјај. Није то аскетско бежање из живота, јер он љуби људе („Тебе топло љуби, Роде, моја верна младост жарка“), већ уздизање и духовно преображавање живота. Он исповеда релитију стварања, јер за „лене је живот мирна, мутна бара“; тако исто пева химну: правди, части, љубави, миру, вери и витештву. И у дизању на висине, у ходу увек напред и увис, он се пење напорима духа и са висине поглед му „има све шире просторе.“ У тој вечитој тежњи за висинама „саторева своје дане да му ови светле на путу за циљем, али то сагоревање и тај духовни напор је сталан, истрајан и без клонулости. Зна наш песник да у животу често влада глад, да она спутава човеков полет у висије и да га прикива да „вечито о земљи снива и брине“, али он хоће „да племенит ум проживи у љубави неба“, зна да се „права стварност позна. само у личној бури“ и да жртвовање за друте није лудост. Треба „хранити тладне“ а „не робити хладне“, јер: „Олобода је живот!“

„Слобода је слађа од румена сунца, Слобода милија од најлешше среће, Божанскија нето зора са врхунца, Примамнија нето цвеће и пролеће.“

Ову омању а вредну збирку песама препоручујемо читаоцима, а коле Дивнићу желимо да у своме стваралаштву што пре доспе на „чист ви сијски сјај.“

Вел, Н, Вилимановић: Пролеће и лето, Пожаревац 1936, 8", стр. 64, цена т дин. — Ова збпрка садржи око педесет песама за децу, које је спевао већ. познати сарадник дечјих листова колега. Вилимановић; Њетова замисао је скромна али и значајна: хоће да његова збирка послужи као лектира деци прилшком савлађивања „стварне наставе“ у Џ раз. основне школе. Зато су све песмице посвећене пролећу п лету, појавама из природе и живота у тим