Учитељ

лико пут, са мачугом, све ми бубрезе подлупише. Али Л, имао код њега револвер, па га извади и опали у вис. Они се поплашише, те оставише мене и побегоше. Да није било Л. револвера, умлатише ме они ки пца! Отада сам заволео Л. ИМ он мене воли. Сад смо најбољи другови“. Други (18 г.) најбоље воли једног друга зато што му је помогао када му се десио „малер“. Једнога дана отишао сам да се купам. Купао сам се цео сат, падођеТ. После се зајно купасмо. Почемо да пливамо Мораву. Кад сам био близу обале, "де је највећа дубина, увати ме грч у ногу. Ја закука'. Поче' да се давим. А Т. је био вилра. Допливао до мене, па ме у ватио под мишку и изнео ме из Мораве. Да није он био добар пливач, ја не би' био сад жив. Навек ћу да се сећам тога дана и никад не могу да заборавим Т. добро“. Трећи (!8 г.): „Зимус сам ишао у дрва. Кад сам натоварио дрва, виде једногавука. Иде право на мене. Ја позелене' од стра' ки трава. Брже узе' секиру и чекам га да дође ближе. Али уплашио сам се, па ми дркте и ноге и руке. Од једанпут почео да се дерем ки луд. Тек чу“ глас: „Шта је, бре!“ За трен ока стиже код мене Ф. Био по лову. Ја већ изгуби глас и руком му показа курјака. Он брзо напуни пушку, опали и уби вука. Е, кажем ти, и сад ме језа 'вата кад помислим на онај дан. Ако сам имао секиру, појео би вук и мене и говеда само да није дошао Ф. са пушком. Због тога волим Ф.

више но брата. Другујемо сваки дан. Решавам се сад једнога дана да га побратимим“,

Има сиромашних момака који се удружују једино због крађе. Навикнути још из детињства на крађу и отмицу, не воле поштен рад. Да би били слободнији и сигурнији када краду, удружују се двојица или више њих. Поверљиви су један према другоме. Не воле друштво отворених и брбљивих младића. Растају се кад један од њих прокаже неку њихову тајну. Отворенији су када су у алкохолном заносу. Ако се због тога нађу у опасности, поричу оно што су говорили. Један од њих (19 г.) прича: „Мене је најбољи друг А. "Оће д' украде, мал кад не може. Ми зајно крадемо. Кад смо нас дво'ица зај'но, не плашимо се никога“. Други (20г.): „Ја имам млого другова, ал' најбоље волим Д. Обо'ица више волимо да идемо по рђавем послу, но да надничимо. Ил' он чува мене стражу, ил' ја њему. Сигурни смо ки запета пушка. Трећи (19 г.): „Мени је најбољи друг С. зато што волимо да крадуцкамо. Куј неће туђе, убио га Бог! Што да се ваздан данас громим и ломим и знојим за банку кад могу ваздан да спавам и увече да украдем некоме неку ствар, да продам и да узмем лепе паре. Пре сам волеои К.из3., али се сад више не дружим с њима. Ем су кукавице и дркте им ногавице кад крадемо, ем причају кад се напију шта ми све радимо. После нас туже и морам да се сецам по судова. Овако сад не бринем за то. С. неће да призна шта ми радимо да му месо сечу с њега“.

Под утицајем политички настројене средине, поједини младићи постају рано амбициозни и стварају шире другарске везе. Још као дечаци посматрају своје рођаке на власти. Упоређују њихов живот са животом оних који су им потчињени. Њихов по-