Учитељ

ПИ

једнолике шаблоне понашања (унификација), појачава постојеће предиспонираности (интензификација), нагони човека да се потчињава ауторитетима и служи друштву, васпитава у људима нарочите друштвене емоције (социјализација карактера) и, напослетку, даје им идеје руководиље (концентрација склоности).

Све поменуте врсте утицаја прилагођавају се условима, мењају се у снази и правцу делања, те се због тога социјална психологија одликује ретком пластиком. Упоређујући колективну психологију са индивидуалном и примењујући термине И. П. Павлова, можемо рећи, да подражавање и сугестија суделују код усвајања од других добијених „условних рефлекса“; заражавање и интензификација ојачавају њихово дејство, слично ирадијацији; концентрација ствара владајуће расположење, врсту доминанте. За овим долази социјализација психологије, тј. њено прилагођавање друштвеним условима, посебице под утицајем идеја.

Идеје које имају особину да су лако пријемчљиве могу чинити чуда. У број таквих идеја улазе оне, које прелазе из врсте у врсту. Оне стварају конзерватизам без кога се не може замислити постојање сложених друштава. „Конзерватизам, по речима Болдуина, претставља заштиту коју је створила сама еволуција, као неизбежну кочницу од прекомерне убрзалости и рђаво смишљених промена“. Конзерватизам у социјалној психологији врши функцију „задржавања“ у индивидуалној психици.

Маса не воли промене наслеђених навика и начина мисли, и нова веровања, — како је показао Лебон, — обично постају просто обнављање старих веровања. „Најпростије и најништавније промене у веровањима захтевају читав низ година, да би се укорениле у народној души“ (Г. Лебон).

Утврђена веровања и идеје изражавају психологију нације и имају свој израз у националној литератури, уметности и политици. Човек који припада историској нацији од детињства је апсорбовао у соби психологију, која се предаје традицијом и одржава вековима ствараном културом.

На пример, психологија индивидуалистичке културе англосаксонског света јасно се разликује од психологије немачке и јапанске нације, које су васпитаване у духу превласти државног начела над начелом појединаца и потчињавања приватне и друштвене иницијативе државној власти.

Лебон је правилно нагласио да ни социјализам није истоветан у различитих нација, па једна иста социјалистичка учења добијају различите последице услед свога практичног преображаја, у зависности од владајуће психологије нација.

Јединсшео националног духа. — Заједничко веровање, може бити, претставља најснажнији фактор за образовање националног духа и националне воље. Опадање великих цивилизација наступило је увек у моменту, када се извршио раскол у заједничком веровању.

Моралне особине, слично веровањима, прелазе наслеђем и чине део прародитељске душе народа. Наслеђе такође није физичко, већ се, углавном, предаје сугестијом и традицијом, које су