Учитељ

82

ранили и

лим Ж. зато што заједно радимо домаће задаце“. Четврти: „Најволим П. зато што се лепо слагамо. Ми увек заједно учимо и поправљамо се“. Пети: „Мој најбољи друг је Д. зато што ја и он свакога дана учимо све што ни се зада. Ми се волимо“. Шести: „Мени су најбољи другови Х и Ц. због тога што зајдно радимо домаће задаце“. (Ови дечаци имају 12 година). Седми највише воли једног свог друга зато што се „преслишавају историју и земљопис. Кад научимо, ми се после играмо. А неки ђаци се само играју, а неће да уче“. Осми: „Понајбољи друг ми је К. зато што зајдно рачунамо, пишемо домаће задаце и цртамо мапу. Кад све научимо и напишемо што треба, ми се ел играмо, ел радимо нешто што ни родитељи заповеде“. (Они су од 13г0дина). То су одлични ђаци и свесни су тога. Један пише о теми. Какав сам ја: „Ја сам миран и добар ђак. Ја волим дучим. Ја учим зајно с К. па кад научимо ми се играмо“. А други: „Ја нисам немиран као што има ђака. Ја сам одличан ђак. Волим да читам књиге, Најбоље се волим с А. јер он воли дучи ко ја“.

Узајамно материјално помагање, као мотив удруживања, испољава се у исказу седам ученика. Дечак од 11 година: „Најбоље волим Х. Он ми је најбољи друг. Кад заборавим књигу, пазимо из његове. Кад изгубим оловку, он ми позајми. А кад он изгуби, а ја имам две, ја позајмим њему“. Други, истих година: „Највише волим С. ми се зајмимо у свим стварима. Што год мене треба, а он има, он ми да. Тако исто и ја њему“. Трећи (12 г.): „Мој најбољи друг је 3. Кад мене или њему недостане хартије, ми се зајмимо“. Четврти (12 г.) каже да све другове „добро воли, али најбоље. волим Љ. зато што кад он има нешто, а ја немам, он ће мене услужити; а он кад нема нешто ја ћу њега услужити. Увек ћемо један другог услуживати и да живимо у слози и љубави, а не у завађи и мржњи,а то једва чекају остала деца да се ми посвађамо“. Пети (12 г.): „Ја најбоље волим друга А. зато што смо најбољи другови. Што ја немам а он имаа не треба му он мени даје, а што он нема, ја њему дам. Ето, зато га најбоље волим. Шести, истих година: „Најволим Ц. зато што ми позајмљује паре, кад немам. Пре ми позајмио динар те сам купио писанку. И ја њему дајем паре у зајам кад имам“. Седми (13Г.): „Нај ми је бољи друг Б. зато што се помажемо у свему. Све што има за јело даје и мени, а све што ја имам дајем њему. Кад нема перце, ја му дам. Кад ја немам перце, он ми да. Кад има паре, купи самун па јемо, а кад ја имам, ја купим па зајно јемо“.

Помоћ друга у невољи, или само олакшање излаза из тренутно тешких прилика, створених грешком или нехатом, остављају дубље трагове у успоменама сеоских дечака и утичу на стварање њихових присних другарских односа. „Од свих другова, највише волим Б зато што ми се нашао у свакој невољи. Пре сам ишао на трешње, па сам задоцнио за школу. Господин ћао да ме казни, а Б. ме бранио. Ја сам казао да сам носио оцу ужину, а Б. рекао да ме видео кад сам однео ужину, те ме господин није грдио“. пише дечко од 12 година. Други, истих година:, „Никога никад не могу да волим ки С. Једанпут смо само јај он били у разреду,