Учитељ

185

нанели ннинлниииЛииЛВииииилистеноиИсаисЛивеаенН сиви нентезнаветинВиистапоаанинане сити

1. Грађанска радна школа

Једно заиста моћно врело покрета радне школе крије се у најдубљим покретачима борбе за еманципацију грађанина у !8 веку. Насупрот аристократском, а и хуманистичко-ученом ставу, „трудољубије“ је постало пресудан део животног идеала новог човека. Овај преокрет у основном ставу човекову изнео је на светлост дана „индустријску школу“ 18 века, која је образовање човеково хтела да заснује на раду, баш као што је и грађанин овог века свој идеал и своја права човека зидао на истом појму. Потом педагошки значај рада бодри дух Песталоцијев осветљава са свих страна. Песталоци, нарочито подвлачи социјалну функцију рада и природу саморадње. Фребел пак, који претставља. „средњи члан“ између Песталоција и савремене радне школе, истиче поглавито рад у вези с производњом и радост која настаје из радње везане за овакво делање. Фребелови ученици неуморно развијају овај моменат рада. Георгенс (1823—1880) у својој књизи „Садашњост народне школе“ 1857 први пут употребљава израз „радна школа“ („Агђензесћше“) у модерном смислу и заступа „нужност, да се модерна народна школа развије као радна. школа“. Изванредно је значајан и рад нећаке Фребелове, племените Ханријете Шрадер-Брајманове, (1827—1899), која је у Песталоци-Фребеловом дому (Реза1о221-Ргбђећац5) створила продужну школу за педашко образовање девојака и жена, заснивајући ово образовање искључиво на раду. Приликом свог школовања у Берлину, ја сам посетио ову установу, и она и данас претставља узор, који се не сме губити из вида при организовању радног учитељског образовања. Саморадња и осећање заједнице претстављају основне црте Песталоци-Фребеловог покрета за радно васпитање. Најдубљи пак смисао овог педагошког покрета ваља потражити у осећању потребе и нужности, да се образовање поново доведе у везу са конкретним животом, нарочито, да се оно доведе у везу са активним, радним животом.

Фребел је потстакао и ДЦигнеуса (Суспацз, 1810—1888), да 1870 уведе у финске народне школе 8109] (слејд), тј. васпитни. рад. Он је потом преко Шведске и Данске осамдесетих година прошлог века утицао поново на Немачку, отаџбину ове мисли. Као раније у 18 веку, разна добротворо-привредна друштва, настоје сада, да, независно од школе, а каткад и против ње, науче омладину „трудољубљу“, да би се тако поправили привредни односи. Неговање ручног рада и домаће радиности, знања о алату и материјалу главни су циљ. 1881 основан је „Немачки централни комитет за ручне вештине и домаћу радиност“, који потом мења име у „Немачко удружење за мушки ручни рад“, а данас се зове „Немачко удружење за радно васпитање“. Истих година одржан је први конгрес за ручни рад. Вођа покрета био је Емил фон Шенкендорф. Немачко учитељско удружење осећа се побуђеним само годину дана доцније да заузме став према покрету. Збор немачких учитеља у Каселу 1882 изјашњује се против пријема ручног рада у школу. Учитељство тога доба још није могло да уочи педагошки значај покрета. Оно је у њему видело само ње-