Учитељ

214

М. Ж. ПАВЛОВИЋ:

Једна наша школа будућности

Снажно послератно пропагирање модерних педагошких идеја кроз стручне листове и часописе а нарочито теоријско наглашавање нових принципа у настави и васпитању, као и истицање за сада најцелисходније организације школског рада у духу комплексне наставе и радне школе, — почело је да баца и у пракси своје прве руковети. Појава огледних школа у Загребу и Београду и резултати које су оне отпочеле већ да дају говоре речито у потврду горње констатације.

Али те огледне школе, чији је рад већ приказан јавности, па шта више и изазвао полемику између посетилаца и организатора =— инструктора, нису једини извори примене нових начела, нису једина места где би се могли видети нови начини рада, нов дух који провејава и озарава целу институцију. Имали смоми, аи сада имамо, овде-онде самоникле делатности у новом духу, просветне раднике-це који из властитих побуда греде новим стазама. Али исто тако имамо и једну школу, чије трајање не износи ни пуне две године, а која заслужује да буде посећена као школа новог правца, јер она обећава да ће превазићи све званичне огледне школе и најпре прибавити себи атрибут школа будућности. То је Основна школа Краља Петра П, у Борову, крај Вуковара, на насељу индустријалца Јана Бате. Њој је срећно дато име нашег младог и напредног Краља, и сама је млада и напредна, те од ње можемо ускоро очекивати читав преврат у наставном раду и директиве за друге наше школе.

Посетили смо ову младу школу, која је привремено смештена у једну омању зграду, али такву да јој могу позавидети све њене „прописне“ друге у држави. Нова зграда, која је сада у изградњи, превазићи ће не само све школе на Балкану, него и најмодерније школе бар у >/ најкултурнијих европских држава.

Проговорићемо неку о садашњој, „привременој“, на брзу руку подигнутој згради, о њеном намештају, уређењу и раду у њој. Не гарантујемо да ћемо дати верну слику те школе, јер нам то ни простор листа не допушта, али осећамо потребу да је означимо, како би и други учинили јој посету и у њој „купили“ по штогод за свој рад. Осећамо потребу да на њу укажемо нашем учитељству, јер верујемо да ће она ускоро бити „Мека“ наше просвете, у коју ће наши просветни радници одлазити као на „ћабу“.

Ни спољашњост ни унутрашњост зграде не даје утисак школе, какву смо ми уобичајили да видимо, и чија „карактеристика“ нас одмах на самом прагу потсећа где се налазимо. Напротив. Сама зграда личи на многу обичну кућу у том насељу. Ограђеног дворишта нема, већ слободна, ничим незаграђена, чи ста пољана окружава зграду, а на тој зеленој — и без икаквог отпатка — пољани виде се неколико справа за игру деце у слободном времену. Унутрашњост зграде пре потсећа на неки луксузан апартман, врло укусно и отмено уређен, богато снабдевен