Учитељ

979'

назива осећај мишљу). Он тврди: „осећаји су претставе спољњега света“ (81), наиме његове копије, Арђа или 5ресејађиа по Енгелсу(77). „Друкчије сем кроз осећаје ми ни о каквим облицима ствари и ни о каквим облицима кретања ништа не можемо дознати; осећаји се изазивају утицајем покретне материје на наше чулно органе.“ Осећај црвене боје рефлектује треперење етра, које се приближно изврши брзином од 450 трилиона у секунди. Осећај плаве боје рефлектује треперење етра са брзином око 620: трилиона у секунди. Треперење етра постоји независно од наших осећаја светлости. Наши осећаји светлости зависе од утицаја треперења етра на човеков орган вида. Наши осећаји рефлектују“ објективну реалност, тј. то, што постоји независно од човека и од човекових осећаја“ (254).

Из овога би изгледало да се Лењин придржава учења механиста, по коме су осећаји и уопште психичка стања узрочно условљени механичким процесима кретања који се збивају у чулним органима и ткању мозга (види, на пр., стр. 38 с.). Ово учење увек је било сумњива тачка материјализма. Дијалектичари—материјалисти то поимају и одбацују га, али ми о томе не можемо у њих наћи јасно и одређено позитивно учење. Лењин каже, да се садашњи погледи материјалиста не састоје у томе „да се изводи осећај из кретања материје или да се своди на кретање материје,. већ у томе да се осећај призна за једно својство покретне материје. Енгелс је у овом питању стајао на тачки гледишта Дидроа. Од вулгарних материјалиста Фохта, Бихнера и Молешота Енгелс се ограђивао између осталог и због тога, што су се они држали гледишта да мозак лучи мисао тако исто како што јетра лучи жуч (82).

Ко је логички доследан одмах за овим треба да призна,. да је заједно с кретањем тако исто и осећај или неко друго простије стање аналого осећају, схваћено као унутрашње стање или психички процес, такође исконско својство материје. Ту мисао. и налазимо у Лењина: „Материјализам у пуној сагласности са природним наукама узима примарно материју сматрајући свест, мишљење и осећаје за изведене, јер у јасно израженом облику“ осећај је везан само са вишим формама материје (органска материја), и „у фундаменту саме зграде материје“ може се само: претпостављати да постоје способности које су сличне са осећајем. Таква је претпоставка на пр. познатог немачког испитивача природе Ернста Хекела, енглеског биолога Лојда Моргана и др., а да не говоримо о досетци Дидроа, коју смо раније навели (30). На тај начин Лењин има овде у виду то исто што смо ми раније назвали психоидним процесима. Ослањајући се на Лењина, тако исто и В. Познер говори да је „способност осећати“ својство високо организоване материје, али и неорганизована материја има унутрашња стања (46 с.). Присталице метафизичког и механистичког материјализма не виде, каже Познер, да свест,. тј. „способност рефлектовања не може бити просто сведена на спољашњи размештај материјалних делића“, „она је везана са. унутрашњим стањем покретљиве материје“ (64). У исто време, ош: