Учитељ

321

начело. Право учење о свету није једнострани материјализам или једнострани идеализам, већ идеалреализам који је право јединство супротности. Енгелс и Лењин говорећи о основном бићу не називају га узалуд речју природа, што означава нешто сложеније него што је материја (в. на пр. Ленин 18, П8ид.).

Настојавати на томе да основно биће ипак треба називати материјом могуће би било само учењем да је психичко увек нешто изведено у том смислу да је оно увек копија, „рефлекс“ материјалног процеса „тј. да увек служи за циљеве сазнања о материјалној промени. Међутим таква интелектуалистичка теорија психичког живота немогућа је: прво место у психичком животу заузимају осећања и вољни процеси који нису копија, нису „рефлекс“ са њима везаним материјалним променама. У горњим редовима извршена анализа показала је да је тежња полазна тачка сваког узајамног утицаја, чак и тако простог као што је импулс (покрет). у

Дијалектичари материјалисти схватају психички процес као нешто оригинално, што се разликује од материјалног процеса. Интересантно је сада дознати да ли психички процес има утицај на даљи ток светских промена или је он потпуно пасивна појава, пошто се за објашњење развића света нема потребе ослањати на психичке процесе. Лењин каже, да материјализам никако не утврђује „мању реалност свести“ (235). Дакле, психички процес, свест, у таквој је мери биће као и материјални процеси. Изгледало би да из тога излази да они могу имати значење за ток материјалних процеса тако исто, као што материјални процеси имају значење за појављивање психичких феномена. Међутим, по Марксу, свест не условљава биће већ биће условљава свест. МИ сви дијалектичари материјалисти стално понављају овај став, разуме се подразумевајући под свешћу све психичке процесе. Ако се овај став призна за природни закон, онда он обавезује да се све више манифестације душевног и духовног живота: религија, уметност, филозофија итд. сматрају са пасивну надградњу над друштвеним материјалним процесом. Суштина историског и економског материјализма, који проповедају марксисти, састоји се у учењу да се историја друштвеног живота условљава развићем производних сила и производних односа. Економски су односи, говоре марксисти, реални базис друштвеног живота, а државни облици, право, религија, уметност, филозофија итд. само су надградња над том основом, зависећи од њих.“)

Маркс, Енгелс и прави социјалисти могли су да се придржавају овога учења мислећи да ће се социјалистички преврат извршити у земљама са високим развићем индустрије, где ће се диктатура пролетаријата извршити тако рећи у часу, услед огромне бројне надмоћности радника и службеника над малим бројем сопственика. Али у Русији, земљи индустриски заосталој, комунистичка револуција је извршена од стране релативно мале партије бољшевика. Овај преврат развио је у СССР страшне

% %) Подробније о економском материјализму види моју књигу Типвг мтровоззрђић. Учитељ 21