Учитељ

не њи

Хроника

А) Домаћа Огледне основне школе у свима бановинским центрима. — Министар про-

свете т. Добривоје Отошовић, посетио је о1 јануара отледну основну школу Краља Александра [у Београду. После претледа Господин Министар је дао новинарима следећу изјаву:

„Изванредно сам задовољан радом ове наше прве огледне основне школе. Нарочито ми је стало да изразим своје потпуно задовољство с радом г. г. наставника, који предано и с љубављу врше свој тежак посао. Резултат рада, ученика п ученица је такав какав се само пожелети може. Ови они заслужују моје пуно признање. Ви сте и сами мотли констатовати да је ниво школе на таквој висини да она може са успехом конкурисати и са школама сличне врсте пи у најпросвећенијим земљама Запада.

Било би од велике користи по нашу народну просвету, ако би сваки наставник основних школа учинио напор да се улозна с радом пи методама рада ове шко ле првом зтодном приликом која му се укаже. Апелујем такође и на ђачке родитеље чија се деца у овој школи васпитавају да и они са своје стране пруже пуну сарадњу школи и наставничком особљу. .

Са своје пак стране могу вам изјавити да сам одлучио да се овакве 0тледне школе подитну у седиштима. свих бановина што је могуће пре, како би се њихов пионпрско-препородилачки утицај на нашу основну наставу осетио и по основним школама у најзабаченијим местима наше отаџбине.“

„Политика“

Б) Страна ЧЕХОСЛОВАЧКА

Учитељство испитује литературу за младеж. У Реформном збору удружења, прашкот учитељства основана је секциЈа за испитивање омладинске књижевности. Претседник секције је Е. Шторх, аутор многих дечјих књига. Секција је у тесној сарадњи са сличном секцијом

Масарикова института за народно про-_

свећивање. Израђени су нарочити „упитници“ у циљу спровођења анкете међу децом, а дечји ће се одговори тачно класификовати и на основу тако добијеног материјала утврдити дечје жеље, васпитна и образовна вредност појединих књига, како оне и колико забављаЈУ децу итд. На основу тот испитивања израдиће се онда и публиковати ката-

дози у циљу да олакшају родитељима и васпитачима оријентисање у дечјој књижевности.

Школски радио у народним школама. Ове године завршена је прва „петодтодка“ у изградњи и популарисању чехословачког школског радиа. Она је имала углавном пионерски и пролатандистички карактер: свака школа да има свој радио-апарат! Према званичним подацима, а према стању од 1 јануара 1986 год., поседовала је властити радиопријемни апарат у читавој ЧОР (сем Поткарпатске Русије) 1741 школа, тј. 11.86% свих школа, и 782 трађанске. школе (39.93%), света: 92593 народне школе од свега 16.621 тј. 15,17%. У осталих 4917 школа слушали су се часови за ђаке с времена на време па и редовно на повајмљеним апаратима. С обзиром на економску кризу, која је врло отежала снабдевање школа добрим радио-апаратима, задовољни су .пропататори и вође чел. школског радна резултатом ове прве „петогодке“.

Учитељско образовање. Према подадима Централног статистичког уреда постојале су у ЧОР током 1984/35 школске: тодине ове установе за образовање учитељства народних школа: 4 држ. педатошке академије, 1 абитуријентски курс и 61 учитељска школа (48 државне, 1 градска и 17 конфесионалних). Ове школе бројиле су света 10.615 ђака (4893 М. и 5722 ж.), од тога је било у учитељским школама њих 10.182 подељених у 252 разреда са 890 наставника.

На учитељске школе и педагошке академије са чехословачким наставним јевиком отпадало је 7.904 ђака, на, русинске заводе 697, на немачке 1626, на мађарске 325, а на пољске 63 ђака. У конфесионалним о (црквеним) школама. било је 2361 ђак (пређашње тодине, 2247) тј. 2290 од целокупног броја ученика.

Успех је био бољи него у средњим школама: одлично оцењених било је 20.6%0 (од тота на женске отпада, 70.190), а остало да понавља разред њих света 308 тј. 39, од чета на женске опет отпада мањи део (30.8%).

Иначе се осећа хиперпродукција учитељских кандидата: заједно с онима који раније чекају на место био је крајем 1984/85 школ. године број неупослених младих учитеља(-ица) 4116, према. 8995 у пређашњој години, од чета 2029 (49.8%/0)) женских.

Ф.М.