Учитељ

479

| - _тннтнреиташеицесение тзегаирнатиелазиењезк вране утеши тееввеницшиевиииенињоеигакее тест eee ia неистине пи а

и девојчице. Коменски опомиње чешке племиће нека се чувају тога да само они буду учени, а да не помажу да и други (по могућству сви) стекну ученост. Зато је Коменски, као први од свих педагога, направио план за величанствену зграду јединствене школе. После шестогодишње основне школе долази шестогодишња латинска школа, а на њу се надовезује шестогодишња академија.

Коменски је још усвајао феудални поредак са социјалном и економском неједнакошћу коју је он настојао да премости религијском једнакошћу, јер смо сви деца једног Бога. Француска револуција, која је створила нов друштвени и економски поредак, детерминисан трећим сталежом, буржоаском класом, доноси са собом нову идеју не религијске, (него човечанске, тј. политичке и социјалне једнакости међу људима. Речи исписане на заставама Велике револуције: „Слобода, једнакост, братство“, које и данданас стоје на нашим соколанама, дају мишљењу о човеку и друштву нову садржину. Конзеквенције тих речи за васпитање развио је идејно филозоф Антон Никола Кондорсе (Antoine-Nicolas de Сопдогсећ), који је — као филозоф из „доба просвећености“ веровао у једнакост људског разума, а на њој је заснивао право на социјалну и политичку једнакост као и на једнакост у образовању. Баш интелектуална једнакост била му је гарантијом за безграничан прогрес човечанства, који му је замењивао идеју личне бесмртности. Као члан „Комисије за јавну наставу“ израдио је Кондорсе свој предлог јединствене школе са пет ступњева којој је дао филозофско образложење изведено из појма слободе. На најнижем ступњу су школе првог степена (есојез ргтајез), па школе другог степена (есојез зесопдајтез), а на њих се _ надовезују _ јединствене диференциране школе даљег степена, тзв. институти (пи), у којима већ ђаци могу да бирају између предмета четири групе. По апсолвирању института ступају ђаци у лицеје (Јусбез) који претстављају неку врсту универзитета. Највиша васпитна установа у томе систему јединствене школе јесте „Народно удружење за науку и уметност“ (Socićtć nationale des sciences et des arts), Koje HHje само научна установа, него и највиши управни орган за целокупно школство у држави, и то орган који не зависи од државне власти.

Кондорсеов предлог није се реализовао као ни други школски планови француске револуције. Зато ипак идеја јединствене школе, као последица револуције грађанства противу феудалног уређења, остаје на европском тлу као живи тестаменат. Само у једној јединој земљи постала је јединствена, демократска школа стварност: у Сједињеним Америчким Државама (У. С.А.). У тој држави, која је настала из револуције фармера, надовезивале су се латинске школе и академије на основно школство. Кад су пак почеле да ничу прве више школе (Моћ зсћоој5), које су претстављале нови тип средњошколског васпитања, и оне су се исто тако настављале на народно школство, иако се његово трајање продужило. Пред крај прошлог столећа усталио се демократски карактер јединствене америчке школе, кога сачињава систем дванаестогодишње народне школе, издржаване од локалних фак-