Учитељ

406 „____ ___ ____ __ _________

Због тога новоорганизована школа мора бити „нова“ баш по методи рада. Али при том не треба губити из вида да су носиоци методе наставници, и да поглавито од њих зависи хоће ли у школи почети струјати нов живот или ће се радити на стари начин само под „новом фирмом.“ Они су у већини случајева већ формирани, што ће рећи да су навикли на један начин рада, који они сматрају за најбољи па макар он био и погрешан. Од тог начина рада врло је тешко одвићи их, а још теже убедити да постоји неки бољи, који они не познају. Зато ће главна дужност инструктора бити да све наставнике помоћу практичних примера и објашњења уведу у нов дух рада и на тај начин омогуће им да се прилагоде новим потребама и новим захтевима. Учешће инструкторово једном недељно или једном петнаестодневно у практичном раду сваког наставника биће довољно да за кратко време заструји нов живот кроз наше школе. Нов метод рада почеће се развијати сам од себе и причињавати радост носиоцима а и самим ученицима.

Ради даљег обезбеђења успеха новог начина рада треба одмах отпочети са оспособљавањем будућег наставничког кадра у реорганизованим стручним школама у којима треба упослити одабрано најспособније особље, а не сваког ко је само стекао квалификације за те школе без обзира на његову стварну вредност.

МАТЕРИЈАЛНА СТРАНА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

Ово питање претставља камен спотицања при извођењу ма које врсте реформе. Оно међутим не треба и не сме да долази у обзир кад се тиче просвете, јер државу много више и много скупље стаје непросвећеност, него просвећивање на ма како издашној основи.

Издаци за путовања инструктивних и контролних органа, било да буду предвиђени и исплаћивани по Уредби или паушално, могли би се умањити издавањем бесплатних карата на свима државним жељезницама, паробродима и аутобусима, а где ових нема — бесплатним подвозним средствима месних општина. Индиректна надокнада осталих издатака уследила би заустављањем у напредовању свих лежерних, непродуктивних и непрогресивних елемената.

У вези са обављањем ових дужности треба једну појаву у корену пресећи. Реч је о обичају угошћавања претпостављених органа од стране потчињених. Из овог обичаја, који се обично правда традицијом и словенском срдачношћу, нужним начином произилази двоје: прво, да неки претпостављени органи временом отпочну посматрати своја путовања са чисто материјалне стране и везивати их искључиво за њу, не водећи при том рачуна о томе, да тиме руше углед и себи и држави, која им плаћањем путних трошкова обезбеђује егзистенцију за све време рада ван места службовања, и друго, да потчињени мање или више „рачунају“ на то своје гостопримство, јер из искуства знају, да оно у више случајева помаже да се смањи дистанца између њих и претпостављеног, и доприноси да се ублажи евентуална претерана строгост, па постепено води „попуштању“, „гледању кроз прсте“, прела-