Учитељ

280 па истим ва пл па ма с= дао ацаљ == = = НННИИ

купним карактером појединаца. Раније смо нашли да су извесни: школовани младићи изненада саопштавали своје душевне муке, ма да те исповести нису биле у вези са темом: исказима су се служили као средствима за ослобођење од несвесних комплекса.3), Нешколовани сеоски младићи су такође дали испитивачу своје исповести, и то усмено, у искреном разговору, без везе с питањима која он посебно проучава, и ми смо овде, као и у досадањим збиркама, навели те исповести, ма да оне нису у чврстој вези са питањем које обрађујемо. То су каткад драгоцени подаци о: карактеру појединих младића и о њиховој друштвеној средини уопште. У њима се местимично испољава и самокритика неких. испитаника. (У поменутим књигама налазе се подаци и о томе како извесни нешколовани сеоски младићи посматрају и прика. ују себе: и своју околину.)

Квалитативном анализом појединих случајева може се расветлити улога индивидуалних тежња, жеља, интереса, потреба и страсти у другарским односима код сеоске младежи. Стога смо: у табели навели све узроке дружења дечака и младића. Можда. ће се новим истраживањима наћи да су у појединим крајевима распрострањени узроци које смо утврдили у малом броју случајева.

Овде ћемо се задржати само на неким моментима који се, изгледа нам, морају узети у обзир при проучавању питања о: другарству код сеоске младежи. Ово проучавање смо вршили. како са гледишта индивидуалне, тако и социјалне психологије и. социологије. |

Запазили смо код великог броја младића у разним селима бестидну сигурност и на основу објашњења многобројних случајева можемо закључити да је та ознака израз тежње за подвизима и пустоловинама и код дечакаи код младића у појединим крајевима. Заједничке авантуре и изгреди зближују дечаке од 18 и 14 година. Они доживљују најјаче задовољство: услед напетости коју код њих ствара једна дрска крађа, испад. или освета. Живи и немирни дечаци највише волео е своје другове који учествују с њима у тим радњама. Сигурност животног става код великог броја дечака изражава тежњу за телесном надмоћношћу групе којој припадају над осталим групама, а код многих младића и сексуални нагон, који тражи непосредно: задовољење. Обесни сеоски младићи ноћу скитају, доживљују пустоловине, праве неред, врше крађе, а ујутру долазе кући, доручкују, па, ако је празник, одлазе у врбаке и забране, где се састају са „девојчићима“. Другарске везе између тих младића појачавају се заједничким пустоловинама и задовољавањем полне: пожуде, која постаје страст нарочито у пролеће. Дружење већег броја дечака и младића има узрок у обезбеђењу непосредног задовољења чулности као „специфичне способности за уживање која иде са органским задовољењем сваке врсте“.“) Дрска крађа

8) Видети наш рад Самоискаги као средсшва за вежбање младежи у самопосмашрању (1933) с. 18,

% Сћ. Ви ег: Ктаћеп ипа Јигепа (1928), с. 225—227.