Учитељ
268
љење, пажња, концепција, што повољно делује на јачање дечјег расуђивања уопште. Уколико се појачавају утисци до извесне јачине, утолико ће се памћење појачати. Да би примљени утисци остали што дуже у дечијој свести, потребно је да се исти понављају. Без понављања, утисци би избледели и стечено знање би ишчезло. Зато је понављање у настави неопходно. Једна ствар ће се дуже и боље памтити, уколико се више понавља. При понављању треба пазити на то, да размак од једног понављања до другог не буде сувише велики, јер утисци слабе утолико више, уколико је размак већи од дана примљеног утиска до његовог понављања. Понављање ће се лакше постићи, ако се распореди по времену. На пример, ученици ће научити једну песму боље, ако је понављају, рецимо, по двапута сваког дана за пет дана, неголи ако првог и петог дана исту ствар понове пет пута. Јер јачина утисака зависи од осетљивости нервног системи. Да је ово тачно, видимо најбоље из тога што, пролазећи кроз сајам, појава нагарављеног глупог августа који свира у трубу изазива радозналост код посматрача. После одласка са вашара, у њиховој свести се, нехотично, појављује августова слика, његова труба и његово гараво лице. Исто тако, слика дивне шуме у којој смо брали јагоде, са својим дубоким и богатим хладовима, коју смо посетили приликом излета, појавиће нам се у свести после неколико дана. Задржавање ових слика у свести бива помоћу наших нерава. Према томе, веома је потребно поклонити велику пажњу хигијени наших нерава и целог нашег нервног система; јер од исправности наших нерава и нервног система у многоме зависи и јасноћа примања утисака у њихово обнављање. Зато је потребно избегавати сваки онај рад, било душевни или физички, који исцрпљује наш нервни систем.
На памћење штетно утиче површно читање књига, часописа и новина. Јер површно читање оставља и површне и нејасне појмове у нашој свести, што ствара збрку у нашем памћењу, па се ничег јасно не сећамо, од толико прочитаних ствари. Своје памћење штетимо и на тај начин, што сваку ситницу прибележавамо у потсетник. Тим записивањем сваке ситнице ми, уствари, лишавамо своје памћење његовог потребног вежбања и еластичности. Претерана употреба енциклопедија, без икаквог удубљивања, такође слаби наше памћење. Све то отуђује нашу пажњу и концепцију. Слабо памћење долази, у већини случајева, и од организма. Бледе, изнурене и исцрпене особе пате од слабог памћења које је дошло као природна последица њиховог слабог организма. Слаба исхрана слаби не само наш организам, него и наше памћење. Ако се мозак не храни како треба, ако крвоток ослаби и крв осиромаши, онда се као последица свега тога јавља и слабо памћење. Слабост органа за варење изазива и слабост памћења. Желудац, који не вари храну на време, не може је благовремено ни доставити организму путем крвотока за исхрану. Претерана сексуална уживања такође слабе памћење. Код оваквих људи концентрација пажње је слаба, њихове мисли несигурне. Наркотична средства, као опијум, морфијум; претерано пушење дувана,