Учитељ

ррц___________ ____-_______________-

КОЖА

(рад са Ш разредом)

Било је хладно јутро. Ветар је гонио суви снег и од њега израђивао разнолике облике. Деца се прекупила око пећи и воде жив разговор о сагоревању дрва, о каменом угљу, о лаком и тешком ваздуху. Прваци слушају извесно време и са видљивом завишћу одлазе својој шареној рачунаљки, увређени ваљда што не могу да суделују у дискусији. Једна група се окупила око малог Саве и посматра како му мала докторица Славка маже испуцане руке. „Ајој, иде му и крв!" чуде се деца. Из тих слободних разговора све нас. је тргао један плачни поздрав са врата. Сви смо се окренули вратима. На њима је стајала мала Верица, жалосна и уплакана. Деца се зачас сакупљају око ње и обасипају је другарским питањима о узроку њеног плача, Прилазим и ја тој групи. Мала Верица кроз сузе прича како је настрадао јутрос њезин мали брат Јово: Преврнуо лонац са врелим млеком и са руке му спала сва кожа. Мала Верица непрестано плаче. Сви је тешимо, али Сава са својим испуцаним рукама и изјавом, да су и њега јако болеле руке а сада оздрављају, има највише успеха. Мала Верица најзад се смирује и већ потпуно прибрано прича да су малог Јову одвели лекару. Већ дуже времена очекивао сам на неку вест у новинама с'односом на несрећу која се често дешава малој деци са врелом водом, ветром или другим. По одавно испланираној замисли то би била полазна тачка за обраду коже. А и Савине оболеле руке узете су у обзир. Но, јутрошња незгода у кући мале Верице била је значајнија и ближа деци неголи очекивана вест у новинама. Зато сам и одлучио да данас | разред упослим радом о упознавању човекове коже, Ови зимски дани су прави моменат за ту методску јединку, јер има толико испуцаних руку, а наша учионица далеко више цени доживљаје, па ма они били и плачни, неголи сува штива из нимало завидно написаних уџбеника намењених основцима. Овај рад са децом уједно има за циљ и практично објашњење наставе доживљаја... „Ајде, децо, спремите се па ћемо мало у шетњу!' — Гледају ме сви зачуђено. „Шта чекате; Брже се спремајте!"— „Зима... Дувааа..... Да' радимо у учионици." — „А ја мислим да ћете пристати да идемо у шетњу.“ — „Волели би ми шетњу али је рђаво време.... Мене још боле очи од снега који ми ветар натерао у њих..... а мене још сврбе руке и уши..." — „А сада да вас запитам нешто озбиљно: Шта би ви онако желели да радимо данасг'

Прваци се брзо одлучују: Желе да граде сваки своју кућу (рад се изводи штапићима, каменчићима, циглицама, сламом, шареном хартијом. При раду је дата деци пуна слобода. — Ови радови су код деце нарочито омиљени, о чему нека каже овај мој доживљај: дошао