Учитељ

еззеававививииииииваи иселио: а енеррмеиигтешилииринвири 7 зарате 2)

Социјално планирање путем васпитања пружа нам знатан контраст, ако упоредимо америчке прилике са приликама европских народа, а нарочито Француске, Русије, Немачке и Италије.

У Француској се парола „братство, једнакост и слобода" објашњавала можда још од времена велике револуције, али зацело од увођења Наполеоновог законика, више као право државе, него као права појединаца. У Француској држава је задржала контролу над целокупним васпитним системом и — уз мале уступке учињене локалним потребама и особеностима — одредила циљеве који треба да се постигну васпитањем, као и методе који треба у том циљу да се употребе. Француском детету школа пружа заокружену слику социјалног живота, у чијој се историји сливају у једно: навике, морал и љубав према домовини.“) Е

Совјети не само да су свесни циљева који треба да се постигну васпитањем, него имају изграђену и филозофију из које изводе специфичке социјалне вредности. „Тежимо за првобитним, уистину социјалистичким и пролетарским радом, изграђујемо нови систем народног образовања, стварамо нову школу која ће задовољити интересе радничке класе и одговарати интересима земље која изграђује социјализам... Школа, која за себе вели да стоји изван сваке полилике, је лаж и притворство".5) Совјетски комесаријат за народно васпитање одлучује о свима принципијелним питањима и одређује методе васпитног поступка. У поратној Русији биле су укинуте све приватне школе. Тако свако поједино дете у Совјетској Русији, неко још од забавишта, друго почињући са основном школом, пролази кроз васпитни систем који је јасно и систематски испланиран тако да у дух узеников усади принципе, свест о потреби и вредности комунистичког државног поретка. Средње школе, технике и универзитети, као и мноштво различитих стручних школа — све је то прожето једном истом идеологијом и служи једноме циљу који је свима заједнички: изградњи и одржању новог друштвеног поретка. Очигледне трагове тог настојања налазимо, уосталом, и у свима осталим васпитним установама: читаоницама, музејима, библиотекама, штампи, филму и радиу.

У Италији на сличан начин стоје, како целокупан школски систем тако и све остале васпитне установе, у служби фашистичких идеала и веровања. Васпитање је прожето духом антидемократских принципа фашизма. „Политичка конзеквенција фашизма је учење да се морална слобода може постићи само унутрашњим учешћем у културном жи-

%) Види: С. Е. Мегјат, The Макта оћ Стхеп5 (О грађанском васпитању) Chikago Universify Press, 1931, стр. 89.

5) The School in ће Џ. 5. 5. R. (Школа у Совјетској Русији) — У. О. К. 5. 1933, стр. 38. {

18*