Учитељ

П ешаниветитивваиљи тла вени терети етен 7

Рекли смо да се у Сједињеним Америчким Државама васпитање схвата у првоме реду у појмовима индивидуалног развоја. Да је то тако није сигурно на последњем месту разлог, што су у целокупном ранијем школском систему апсолутну превласт имала гледишта која су наглашавала процес индивидуалног учења и индивидуалног придобијања знања и вештина. Истина да је у томе погледу дошло већ до неких корисних измена, али ће се још много и много морати да уради да би се задовољили захтеви за васпитањем прилагођеном социјалним вредностима, који из дана у дан све више расту. _

Раније је васпитни процес био нешто што је било сасма одељено од осталих интереса и, активности у животу деце и одраслих. Како Пеин (Раупе) врло успело упозорава у једном свом уводном чланку „школа је и сувише дуго остала удаљена од друштва којем је требала да служи. Ако она жели да савесно испуни свој задатак и да оствари све своје могућности, она мора увек све то више да своје наставне програме и читаву своју делатност прилагођава потребама друштва које су променљиве и мењају се, мора интензивно и доследно да координира делатност свију васпитних установа".7)

Трећа реформа, до које такође мора доћи, састоји се у томе да се дете (млад човек уопште) упозна са чињеницама нашег савременог социјалног, економског и политичког живота. Наставно градиво бавило се одвише често само идеологијама, место чињеницама стварности. Школа истиче равноправност, али не говори при томе ни речи о огромним разликама у поступању са мањинским групама.) Она излаже господарске и остале апстрактне, принципе, али ћутке обилази горуће проблеме штрајкова, незапослености и рђаве дистрибуције (расподеле) добара. Она учи о идеалима демократије; али не даје никакве поуке о политичкој позадини партијских махинација, интересних котерија и клика итд.

До сада било је у УСА предузето неколико бојажљивих покушаја на пољу нешто шире схваћеног социјалног планирања. План за господарску обнову (тзв. МЕКА), борба противу поплава, „покретног песка" и других елементарних непогода, акције од општег значаја а у циљу давања прилике за рад незапосленима — све су то, бесумње, важни кораци у жељеноме правцу. Дакако да ће тек будућност моћи рећи да ли су то само појаве-пратиље економске депресије, или су то симптоми принципијелног преокрета ка већој централизацији и одговорности у планирању општег јавног добра. Најновија одлука Највишег федералног суда, која вели да је велик део тог програма за

7) Јошта! о ЕдисаНопа! Зостојоду (Часопис за социологију васпитања), год. !Х (1936), стр. 321.

8) На пр. Црнци у У. С. А.! Прев.