Учитељ

279

Отуда, дакле, можемо разликовати дескриптивне и нормативне науке. Прве, дескриптивне науке, описују оно што јесте, утврђују законе саме стварности. Док друге, нормативне науке, постављају норме и принципе, како се треба односити према стварности и животу.

Обадва та за човеково мишљење карактеристична правца показују се и у најобухватнијем мисаоном светском посматрању, у филозофији. И ту они условљавају супротност између теоријске филозофије, која се бави проблемима бића и стварности, и практичне филозофије, која се бави проблемима дужности, проблемима онога што треба да буде.

Најважнији део те практичне филозофије јесте морална филозофија, која се зове и етиком или науком о моралу.

Она хоће да утврди, како треба да буде човеково осећање, воља и поступање, нарочито пак каква треба. да буде човекова воља, да би се било добрим. Она је наука о добру и злу, о добрим и рђавим радњама и поступцима човековим.

Она хоће свеколико човеково поступање да оцени морално и да тиме утиче на човека, да га упућује у одређене правце и стремљења. И због тога је она можда за људе најважнија и најзначајнија од свих наука.

»% +

За свакога, чак и за онога који можда етику, због недовољнога познавања, сматра за излишну, за свакога таквога су, дакле, схватања што их он има о добром и злу (рђавом), од пресуднога утицаја на свеколике његове радње и послупке. Морална схватања спадају у најважније моторне (покретне) силе човековог рада и поступања,

Огромна већина људи прима, збиља, та морална схватања без критике, не размишљајући дубоко о томе, прима их просто онако како их налази код већине других људи, и пита само у сумњивим и тешким случајевима паметније и искусније за савет и поуку. Ако се, међутим, помисли на велики значај тих схватања за човеков живот, онда неће ниједном човеку изгледати то посве излишним задатком већ, напротив, неопходно потребним, да та схватања озбиљно и дубоко испита у њиховој разумности и оправданости.

И управо то хоће етика.

Два најтежа питања намећу се у првом реду етици при том испитивању. Да ли смо ми уопште у праву да правимо разлику између добрих и рђавих радњи и поступака“ Или, нема ли, можда, сваки човек права да ради тако како хоће, ако он само има моћи за тог

Када ми једну радњу означујемо као злу (рђаву), онда тиме исказујемо свој суд, своје мишљење, да ниједан човек не би требало