Учитељ

282

Евдемонизам види циљ човековога живота у постигнућу што вебега блаженства. Егоизам сматра да је само захтев за властитим добром достојан и вредан тежње, у супротности према алтруизму, коме захтев за срећом других људи лебди као највиши циљ човековога

живота.

Хедонизам пак тражи највишу срећу у угодности, у задовољству. Он је или материјалистички или идеалистички, према томе, ла ли даје превагу (преимућство) телесном, чулном или вишем духовном задовољству и уживању, и да ли пак у њему претеже алтруизам или „егоизам. :

Етика је, најзад еволуционистичка, када поставља као свој циљ виши развитак човеков, целога човечанства, усавршавање човеково, индивидуалистичка, када она срећу појединачне личности више цени неголи срећу масе, социална, када она добро појединца подређује добру целине. ~

Готово сви ти системи су више или мање утилитаристички. Јер сви они оцењују свеколику човекову вољу и свеколике његове радње по њиховој корисности или шкодљивости. >

За конзеквентни утилитаризам јесте морално добро оно што доноси највећем могућем броју људи највећу могућу корист. Овде се, дакле, поклапа морално оцењивање готово сасвим са практичним оцењивањем целисходности. Насупрот томе искуључују понеки етички системи — то гледиште најоштрије заступа Кант — свако заснивање морала указивањем на његову корисност.

Ако је, дакле, етика на тај начин утврдила, да је оправдано разликовање између добрих и рђавих радњи, и ако је, затим, нашла принципе што јој омогућавају да покаже које се радње могу назвати добрим, а које пак рђавим, онда јој се намеће ипак једна нова тешкоћа чим она те принципе хоће да примени на практичан живот људи. Етика хоће на основици моралнога разликовања да оцени вољу, радњу и поступке људи и да означи оне као више који хоће добро.

%

ж +

Етика, према томе, захтева да сви људи треба да теже добром, "треба да желе добро. Међутим, један такав захтев има и може имати само тада свога смисла, када сваки човек може сам да одлучи, како ће он хтети, када је, дакле, његова воља слободна. А то ће рећи, када он није нагнан да управо хоће оно, што он стварно хоће, када би он исто тако могао хтети и нешто друго, чак супротно томе.

О томе, да ли постоји једна таква слободна воља човекова, каква је етици потребна ради заснивања моралне одговорности, о томе по«стоје различита схватања у филозофији. |

ки то.