Учитељ

296

стоји „паметни“ а треба пометени, на стр. 221, 7 ред оздо, стоји „шта“ а треба што, на стр. 221, 8 ред оздо, стоји „надмашањем а треба надмашењем, на стр. 221, 14 ред оздо, стоји „постану“ а треба постигну, на стр. 221, 15 ред оздо, после речи „и воља“ треба ставити запету и додати речи било осећање и воља, на стр. 222, А ред озго, стоји „проузрок" а треба праузрок, на стр. 222, 12 ред озго, стоји „ни" а треба ми, на стр. 222, 24 ред озго, стоји „постојање“ а треба постајање.

Он ми пребацује (у јануарској свесци) што сем, говорећи о развитку немачког национализма, навео по Шпрангеру (то је признао) један цитат „до крајности неуравнотеженог Хелдерлина“", а у продужењу додаје:

„и то цитира (тј. ја цитирам) речи управљене против државе — за неограничену личну слободу, те у таквом назору и писцу') гледа „развијање осећања духовног јединења' и „поуздану основу за културно напредовање нације, сваког појединца и човечанства" (417).

Да би читаоци и на овом примеру видели како се према унапред донетој одлуци пише „објективна и строга критика", морам најпре да скренем пажњу на неистине, извртања и увијања која читалац не може да запази без упоређивања с мојом књигом. Цитат од Хелдерлина долази у њој после ових уводних речи, које је М. изоставио:

„Песник Хелдерлин међутим није као Хегел био политичар већ лепотом опојена сањалица, те безобзирније него Хуболт.и Шилер тражи пуну слободу за развитак лепе, свестране личности, устајући против државне принуде на начин који показује на пр. овај цитат“ (следује речени цитат).

Одмах после цитата у мојој књизи стоји:

„Можда је песнику немачка држава, каква је била у његово доба, могла и изгледати као сметња за слободни унутрашњи развитак, али и он, као и други који су то чинили, несумњиво греши кад мисли да се држимо може одвојити од нације. За постанака и опстанак државе потребно је да се у њеном оквиру организују све националне снаге према својим особеностима у једну унитарну целину. Правници додуше називају државу спољашњом заједницом, као што смо видели (стр. 22), али ни они не поричу потребу унутрашњег јединства нације него га истичу као главни циљ сваке здраве политике" (стр. 418).

У цитату, који М. наводи као мој, речи „развијање дубоког осећања духовног јединења", иако их М. наводи под знаком навода као моје, не налазе се у мојој књизи; оне нису моје него његове. Речи: „поуздану основу за културно напредовање нације, сваког појединца и човечанства“, поред којих је М. ставио знак чуђења, налазе се у књизи на месту које нема никакве везе са Хелдерлином, он их је сам довео у везу с искиданим текстом и изврнутим смислом реченог цитата да би неистином постигао што се истином није могло постићи. Те речи

ТуКурзив је и овде, као по правилу свуда, мој.