Учитељ

čkim vaspitanjem, kad su nicali dečji časopisi kao gljive posle kiše, ne samo časopisi nego i zbornici dečjih pesničkih pokušaja, doba slave Bakulove družine.

Poslednjih godina, uglavnom pod ulicajem učitelja pokusnih (oglednih) škola Pržihodinog smera, počinju se u pogledu ovog rada da jasno ogledaju dve tendencije.

|) Pre svega se Traži da se dečje pozorišne prelstave (istupanje dece na pozornici) ograniči uglavnom samo na zajedničke školske mitinge, da se iz fih prefstava izbaci svaka izražajna neprirodnosf, da se fe preistave izvode ukoliko je to moguće u kolektivu, da se klone svakog „primadonstva' jednom rečju: da postanu prirodno i prosto vaspilno sredsfvo, naročito za socijalno vaspilanje, i da pruže podesnu priliku za lepo izražavanje fime što će naslojali da gaje kulturu jezika. Javni nastupi dece, a naročito u ulogama za koje dete nije duševno doraslo, freba da se šlo više ograniče. Dečje pozorište (deca — glumci) freba da postane unulrašnja slvar škole. Specijalni umefnički problem je, razume se, školovanje dece sa vanrednim glumačkim falenftom kao ı eksperimenti istaknutih režisera sa dečjim kolektivom, ukoliko to nije u opreci sa pedagoškim interesima. Najznačajnije oglede sa umetničkim pozorišnim izražavanjem dece vršio je poznafi radiorežiser M. Jareš i u fome ga nije po svoj prilici još niko pretekao. Njegove eksperimenfalne preistave „Magli” i „Olmičari ognja" probudile su vanredno i zasluženo interesovanje. On je umeo srećno da spoji nastojanje oko dobrog modernog pozorišta sa iskorišćavanjem svih dispozicija svakog pojedinog malog glumca (mahom iz socijalno slabih klasa) da stvori neobično sugeslivan dečji dramalički izraz.

U drugome redu počeo se postavljati zahtev da se uzdigne nivo pozorišla za decu 1j. pretstave u kojima učestvuju odrasli umetnici a vode ih istaknuli dramski stručnjaci uz saradnju pedagoga. Pre nekoliko godina manileslovalo se fo nastojanje u vidu akcije „Praško pozorište deci" koju je pokrenulo Pedagoško udruženje Komenskog u Pragu. Na inicijativu poč- ministarskog savetnika Dra K. Veleminskog (Veleminsky) frebala je da se u Pragu, a docnije po ugledu na Prag i u provincijalnim varošima, osnuje stalna scena koja bi se posvelila isključivo priređivanju preistava za decu i omladinu. Posle nekoliko pokušaja koji su propali usled finansijskih feškoća bila je konačno pod profektoratom Pedagoškog udruženja Komenskog privafnim nasfojanjem osnovana scena Umetničke grupe Mile Melanove (Mila Mellanov4). Svoje preistave olpočela je ta grupa da daje u Novom pozorišfu u samom cenfru Praga, a docnije se preselila u nedaleko Komorno pozorište (filijala Gradskog pozorišta praškog) gde i sada radi. Redovne prelstave za decu daju se u sredu i subolu posle podne, dok u nedelju posle podne gosluje la poširtvovana i svome radu predana grupa na periferiji, u raznim delovima Velikog Praga. Ovo pozorište počelo je svoj rad ujesen 1935 g. pustolovnim igrokazom „Franfa i Mila lete za nagradu”, posle su