Учитељ

браћајним чворовима, научиће се да рукује инструментима за оријентисање; у историји будиће се код деце такође љубав према домовини, васпитаваће се ученици у здравом демократском духу, деца ће ту упознати раст и развој народних снага, народне самосвети, упознаће народну војничку традицију и велике личности из наше историје које могу да послуже као углед најлепших врлина. У историји упозорићемо децу и на судбоносне моменте из прошлости народа који су нам сродни по крви и мишљењу (борба Југословена за слободу, херојска борба Пољака за васкрс слободне Пољске и сл.); у природопису настојаваће учитељ да код деце развије здраво суђење, ученици ту упознају законитост свога тела, упознају разне лековите и индустријске биљке, поучавају се у заштити од заразних болести и увежбавају се у пружању прве помоћи и у неговању болесника (нарочито девојчице); у физици и хемији упознају отровне гасове и начин како се од њих бранимо и чувамо, упознају се са телефоном, телеграфом, пријемном радиостаницом и увежбавају се у руковању са свима тим апаратима, науче оптичке и акустичке сигнале, Морзеову азбуку, упознају се са рефлектором, дурбином, фотографисањем, са конструкцијом аероплана итд.; у геометрији вежбаће се ученици да процењују удаљеност, да практички премеравају даљине и површине, увежбаће се у руковању са геометарским апаратима, упознаће основе цртања, принцип увећавања и смањивања, умањену сразмеру (мерило) на мапама; у рачунској настави могу се ученици упознати са разним квантитативним појавама из грађанског и војничког живота, са ценама извесних производа и сл.; у настави. цртања вежбају се деца у цртању ситуацијских планова, панорамских скица, диаграма, цртају разне саобраћајне и војничке знаке итд.; у настави ручног рада праве деца разне апарате за сигнализацију, средства за прву помоћ (носила и сл.) „разна оруђа за телесно васпитање, помоћна средства за оријентисање на терену (таблице, значке), од глине праве мостове, пропусте „вијадукте, рељефне мапе и др. конструишу авионске моделе и уче се логоровању.

Као што се види „васпитање за одбрану“ у чехословачким народним школама не схвата се милитаристички, не васпитава младе генерације за нападачки рат, не учи младеж да мрзи друге народе, дакле, не протвиречи највишим идеалима човечанства. Оно не копира туђе узоре, већ органски израста из народне педагошке традиције Коменског и Масарика која је прожета хуманошћу, узвишеном над свеколиком мржњом што се рађа-из народносних, верских и расних разлика; из традиције која се ослања на непоколебиву љубав према народним и државним идеалима и на решеност бранити свој народ и своју државу часно и поштено, до последње капи крви од сваког нападача, ма са које стране он дошао.