Учитељ

цајем демократских идеја, да из те генерације израстају грађани свесни, слободни, свесни својих дужности и права, грађани који мисле и који ће бити способни да предузму функције у јавном животу, а нарочито у животу политичком. Пошто су они који су овај предмет завели у школу тачно увидели да добрим грађанином у демократији може бити само добар, моралан човек и да чехословачка демократија мора бити, у духу Масариковом, основана на моралним идеалима, био је у грађанским поукама и васпитању истакнут морално-васпитни принцип. Овај предмет предузео је до знатне мере и задатак лаичке моралке, разуме се с том разликом што се у њему не предаје ништа што би противречило учењу појединих религија. Грађанске поуке и васпитање гаје опште моралне врлине, које настоји да развије свака вера. Уклањају се догматским и филозофским споровима о пореклу и санкцијама тих врлина. Једино томе има се захвалити што су нови предмет примили сви идејни правциј политички и верски, без великих идејних приговора. Почетне тешкоће биле су незнатне.

Грађанске поуке и васпитање били су уведени у народне школе после претходних конференција нарочите комисије (год. 1922 и 1923), у којој су били претставници учитељства, универзитетских професора филозофије, државног права и осталих стручњака. Та комисија одредила је основне смернице наставног програма за тај предмет, па је ужа комисија од 5 чланова израдила предлог основе која је изашла 1923 године. Исте године изашле су званичном иницијативом и прве одобрене помоћне књиге за учитељство. Израдили су их за основне (а нарочито сеоске) школе О. Ј. Момоћту („РАгиска обсапзке паџку а

мусћому pro školy obecne, |—1 Il, Stafni nakladatelstvi Praha 1923) и Miloslav Skožepa (,,Pfiručka občanskć nauky a vychovy pro školy mčštanske а vyšši slupefi škol obecnych", |—J1uI, Slaf. makladatelstvi, Praha 1923).

За нови предмет била су у почетку одређена по два часа недељно на свима ступњевима народних школа. Године 1933 био је одузет 1 час, тако да данас остаје само ! час или по пола часа недељно. Ова редукција наставног времена није се показала као добра мера. До ње су довели, углавном, ови разлози: што је наставни програм у оба типа народне школе био и иначе претрпан; што за овај предмет није било подесних уџбеника и разрађених метода; што је реакционаран део јавности био противу овог предмета уопште; што се погрешно претпостављало да ће грађанске поуке и васпитање, и кад не буду засебан предмет наставни, бити интеграцијско гледиште целокупног наставног и васпитног тока у народној школи, да ће бити васпитни и наставни принцип који ће долазити до изражаја свуда, на сваком часу наставе у виду неке врсте „васпитне наставе" (Егжећипазипћекисћђ). То беше штета, јер данас више него игда мора демократија систематски и с планом да школује и васпитава своје грађане у својим идеалима, мора