Учитељ

имају „Дани мира“ Чсл. црвеног крста, који се приређују сваке године о Ускрсу.

Заједнички ђачки митинзи ученика целе школе или из неколико разреда одржавају се у погодној просторији у школи или напољу. У томе циљу могу се прегруписавати и спајати наставни часови. На те митинге се с времена на време позивају и ђачки родитељи па и остали грађани, а они могу да узму у њима и активно учешће. Тако на пр. проговори сакупљеним ђацима неколико речи претседник општине, сре-

ски или уопште практички лекар, легионар — учасник анабазе чехословачких легија у Сибирији, шеф среског суда, неки књижевник, новинар, командант жандармеријске станице итд. —- сваки о своме позиву,

својим искуствима, о некој значајној стручној теми. Детаљи и искуства са тим значајним васпитним средством описани су у књизи: КатгуаКозта - Тут! ,„5ројесепзка Која" (издало „Рес; Котепзкећо“ у Прагу, 1934).

Ови заједнички митинзи ученички могу се искористити и за неговање љубаве према домовини и оданости према држави. Обично се отварају са певањем државне химне и свечаним подизањем државне заставе на стег. То се практикује нарочито приликом јубилеја, државних и народних празника. Тако се прославља у нашим школама дан 28 октобра (дан ослобођења), 7 март (рођендан првог президента Републике), рођендан президента Д-р Бенеша, Дан Коменског, државни празници савезничких и братских држава (Југославије, Румуније, Француске), међународни дан штедње итд.

Заједнички ђачки митинзи стоје у вези и са функционисањем ђачке самоуправе. И њој се у нас придаје значај, као једноме од најбољих васпитних средстава које омогућава деци лакши прелаз од првобитне подређености (дисциплине, засноване на ауторитету) ка аутономној унутрашњој дисциплини и моралној самозаконитости, што је предуслов за свесну и идејно чврсто засновану демократију. Елементи самоуправе гаје се већ на средњем ступњу основне школе (избор разредног начелника, благајника ПЦК итд.). Систематскије се самоуправа спроводи на вишем ступњу основне школе, а нарочито се препоручује у грађанској школи, где претставља одлично средство васпитања за живот у друштву (заједници) и васпитања за солидарност. Старијим ђацима могу се поверити неке функције које иначе припадају учитељима, као на пр. руковање ученичком књижницом и позајмљивање књига друговима, организовање заједничких ђачких митинга, руковођење тим митинзима, сарадња у „васпитним недељама“ (на пр. вршење надзора да ли се доследно спроводи прихваћени задатак, оцена резултата „васпитне недеље“ у појединим разредима, доношење одлуке о том који разред одржава најлепши поредак итд.)., сарађивање у социјалном старању за социјално слабе, болесне и сасвим

ле аи