Учитељ

Ррршрнннннннннннн____________ _____________-_-

меника осталих народа, на атомистичкој основи. Елемент на који Крејчи према атомистичком схватању своди целокупни душевни живот је осећај (сензација) који има три стране: менталну, емоционалну и вољну. Тај постулат о трсстраности душевних појава је нарочито карактеристичан за његово учење, као и други основни постулат његова учења о психофизичком паралелизму.

У раздобљу после Крејчија јављају се у чехословачкој психологији две различите тенденције, које се разликују такође и по месту: можемо их, онако овлаш, назвати прашка психолошка школа и брнска психолошка школа.

Прашка психолошка школа на чијем је челу стајао почивши унив. професор МИбт Рогзјег (1882—1932) и унив. проф. Франтишек Шерацки (бегаску) стоји на методолошком гледишту тзв. објективистичке психологије. Прашка школа се углавном интересује применом психологије на живот. Према теориским проблемима показују прашки психолошки радници извесну аверзију, а узрок томе је што се боје празнине метафизичких конструкција. Прашки психолози настојавају у првоме реду да нађу објективну методу за испитивање људских особина, како би помоћу ње могли да успешно помажу при увршћивању подмлатка у процес производње и како би могли да отклоне све радне препреке у процесу производње, уколико оне имају узрока у психичкој области. Психолози прашке школе посвећују се проблемима целисходне економије људског рада, погодности за поједине позиве, замарању у позиву, спречавању позледа и несрећних случајева у разним позивима итд. Искуства до којих су дошли користе поједине државне и приватне установе и нека велика индустријска предузећа, која психотехнички испитују у нарочитим, у ту сврху подигнутим институтима кандидате за дотично звање. Много су урадили психолози прашке школе и за организацију и развој „саветовалишта за извор позива“ којих данас има доста у ЧСР, а нарочито у већим местима. У та саветовалишта упућује се омладина пре него се одлучује за неки позив. У земљи Чешкој има таквих саветовалишта 19 (према статистици из 1936 г.), а у њиховом оснивању и школовању персонала за њих истакли су се поред осталих нарочито Д-р Јозеф Вања (Јозе! Мама) и Д-р Јан Долежал. У Моравској, која има тих саветовалишта највише (према статистици из 1938 г. свега 70), стоји на њиховом челу Д-р Вилим Хмеларж (М!вт Сћтејај), а у Словачкој, која има свега 28 саветовалишта, Д-р Јозеф Ставјел (јаме) и Д-р А. Вајс-Негл (У/е!55-Маде!). У Шлеској постоје данас 4 саветовалишта, а Поткарпатска Русија изграђује сада својих 13 саветовалишта под воћством Д-ра Хмеларжа.

Брнску психолошку школу која се окупља око Психолошког завода Масариковог универзитета у Брну, а сада и око часописа „РзусћоЈодје", воде унив. професор Михајло Ростохар и доцент Ферди-